Жене у музици

На овом издању које је објавила кућа Глоса 2018. године, харфисткиња Мара Галаси представила је одабрана дела композитора који су били активни у Риму у другој половини седамнаестог века, а који су посредно или непосредно били везани за краљицу Кристину и њен римски двор. Снимци су забележени 2016. и 2017. године у позоришту Arena del Sole у Рокабјанки, у Парми, а том приликом Мара Галаси је свирала на копији ‘Харфе Барберини‘ Ђиролама Ачарија из 1632, коју је 2010. године начинио Дарио Понтиђа, савремени градитељ ових инструмената.

Италијанска харфисткиња и музиколошкиња Мара Галаси специјализована је за извођење на различитим типовима харфи: од ренесансних, барокних, до савремених педалних харфи. Студије инструмента похађала је у Милану и Пезару, а додатно се усавршавала у области историјски информисаног извођења у Амстердаму и Њујорку, док је студије музикологије похађала у Лондону. Активна је као солисткиња и чланица бројних инструменталних и вокалних састава специјализованих за ренесансну и барокну музику, попут ансамбала Кончерто Вокале, Кончерто Италијано, Кончерто Келн, Академија за стару музику и Фрајбуршки барокни оркестар. У оквиру музиколошке праксе, Мара Галаси је спровела минуциозна истраживања у области историјских харфи, а поред педагошког рада у Милану и Барселони, она често води и мастерклас на Конзерваторијумима у Лозани, Лиону и Москви.

Албумом Портрет даме са харфом - музика за Кристину, краљицу Шведске Мара Галаси нас уводи у звучни амбијент двора ове велике поклонице уметности и музике, једне од најнеконвенционалнијих и најобразованијих жена друге половине седамнаестог века. Наиме, након што је абдицирала 1654. године, Кристина је прешла у католичанство и настанила се у Риму, у којем је провела значајан део живота. Остала је упамћена као велика покровитељка уметности. Године 1656. учествовала је у формирању књижевног круга који ће израсти у Аркадијску Академију, а на њеном двору стварали су и значајни музичари. У тексту који прати ово издање, музиколог Арналдо Морели даје драгоцене историјске податке о краљичиним сусретима и сарадњи са композиторима попут Алесандра Страделе, Бернарда Пасквинија и Арканђела Корелија, а који су јој посветили своја дела или их писали по њеној поруџбини. Како су се у римским палатама тог времена налазиле и богате колекције харфи, краљица Кристина гајила је посебну наклоност ка овом инструменту. Морели истиче да је и сам папа Александар Седми, у част њеног доласка у Рим поручио оперу Људски живот Марку Марацолију, композитору, певачу и виртоузу на харфи, а ово дело је изведено у Палати Барберини, уз велике почасти. Занимљив је и податак да је Алесандро Страдела, композитор који је значајан број дела наменио за краљичину Академију или њене приватне забаве, користио харфу у својој Божићној кантати.

Композитор Бернардо Пасквини, који је највећи део живота провео у служби племићке породице Боргезе, био је један од краљичиних миљеника, а она га је, како то истиче Морели, често називала „Принцом Музике". Године 1687. краљица је од њега поручила кантату Музичка академија, намењену великом извођачком апарату од 200 музичара, у част енглеског краља Џејмса Другог, а ово дело је изведено под управом Арканђела Корелија. У писму из маја 1679. године Корели је изразио свој понос што је имао прилику да компонује дела за Аркадијску Академију, а две године касније, 1681, објавио је Дванаест трио соната, опус 1. Ово је прва композиторова објављена збирка и  посвећена је управо краљици Кристини.

Уредница: Ирина Максимовић Шашић