Читај ми!

Научни скупови

Милица Алексић и Драгана Јовановић: Нова читања Светлане Велмар-Јанковић

У емисији Научни скупови, од 2. до 6. јанура, можете слушати снимке са конференције „Нова читања Светлане Велмар-Јанковић”, која је одржана 2. децембра у Универзитетској библиотеци „Никола Тесла” у Нишу. На почетку емисије говориће Милица Алексић о теми „Хронотoп у роману ’Нигдина’ Светлане Велмар-Јанковић”, а потом следи саопштење Драгане Јовановић „Чудо синхроницитета у роману ’Нигдина’ Светлане Велмар-Јанковић”.

Милица Алексић разматра време и простор у роману Нигдина Светлане Велмар-Јанковић, уз коришћење наратолошког и новоисторијског метода. Простор у поменутом  роману има двојаку димензију: он се појављује као сижејни (физички простор Београда, у мањем делу и остатка Србије, Вуковара и Америке) или као ментални простор (нигдина као не-простор, обликован интроспекцијом јунака). Кретања јунака не одвијају се само на спацијалном, већ и на темпоралном нивоу - из садашњег тренутка, јунаци се ретроспекцијом измештају у период детињства и Други светски рат, па је кретање јунака таквом временском осом од велике важности за њихову самоспознају и одговоре на бројна унутрашња питања. Хронотоп се тиме показује као важна стратегија за обликовање књижевних јунака, у бахтиновском смислу, али, такође, реферисање на реалне топониме и историјске догађаје, уз датирање писама јунака, воде читаочевом утиску илузије реконструисања стварности Београда 1999. године и жанровском усложњавању текста.

*    *    *

Да је све у вези и свуда кључна је идеја романа Нигдина, у којем се наставља прича о породици Павловић, односно о животним путевима деце Милице Павловић познате из Лагума, а који чине две главне приповедне линије романа. Осим постојања очигледних корелација у односима, како породичним тако и оним друштвено-политичког карактера, Светлана Велмар-Јанковић приказује и све оне подударности које су резултат случаја, а без упоришта у рационално-логичним сферама мишљења. Тај синхроницитет, познат из психоанализе Карла Густава Јунга, на фону текста очитује се не само у животним причама појединих ликова, већ залази у сфере колективно несвесног, али и историјског времена. Како објашњава Драгана Јовановић, Синтагма „чудо синхроницитета" долази из пера Веље Павловића, психоаналитичара јунговски оријентисаног, али дејство тог механизма уочава и Марија Павловић, професорка књижевности, који су свако на свом трагу спознаје сопства кроз сећања, снове, размишљања. Циљ ауторке излагања је да покаже како је јунговски схваћен појам синхроницитета инкорпориран у дело Светлане Велмар-Јанковић, какви узроци су довели до специфичних појава и које су последице делања заблудом или примораношћу вођених јунака, али и да маркира појмове греха и зла као важних мотивацијских аспеката у роману. 

Уредници циклуса Тања Мијовић и Предраг Шарчевић.

Коментари

Bravo
Шта је све (не)дозвољено да се једе када имате повишен холестерол
Krusevac
Преминуо новинар Драган Бабић
Omiljeni režiser
Луис Буњуел – редитељ који нам је показао да ово није најбољи од свих могућих светова
Posle toliko vremena..
Репер Диди најбогатији међу славнима, Ђоковић на 68. месту
Zdravlje
Редовно коришћење аспирина узрокује хиљаде смрти годишње