Жене у музици – Стефанија Туркевич

Рођена 25. априла 1898. године у Лавову, Стефанија Туркевич је прве подуке у свирању клавира добила од мајке, Софије Кормошиве, корепетиторке Соломији Крушељнивкој, украјинској сопранисткињи која је изузетним оперским ролама стекла углед широм Европе почетком двадесетог века. Стефанија Туркевич је студије музике започела је на Универзитету у Лавову, код Василија Бравинског; од 1914. до 1916. похађала је часове клавира на бечком Конзерваторијуму, да би, по повратку у Лавов, наставила да проучава теорију музике са Адолфом Чубинским, истакнутим пољским музикологом. Прво остварење којим је привукла пажњу била је Литургија из 1919. која се, након топлог пријема на премијери, често изводила у Катедрали Светог Ђорђа у Лавову.

На бечкој Академији за музику и извођачке уметности од 1921. године похађала је студије код Гвида Адлера и Јозефа Маркса, стекавши диплому из области музичке педагогије након две године. У аустријској престоници упознала је Роберта Лисовског, познатог украјинског ликовног уметника, илустратора, сценографа и дизајнера, са којим је ступила у брак 1925. године, и са којим се преселила у Берлин. Од 1927. до 1930. у овом граду је похађала часове код Арнолда Шенберга и Франца Шрекера, да би, по њиховој препоруци, већ 1930. отпутовала у Праг на студије композиције код Здењека Нејдлија на Карловом Универзитету, као и код Отакара Шина и Витјеслава Новака на прашком Конзерваторијуму, где је упоредо радила и као корепетиторка. Наредне, 1934. године на Украјинском отвореном универзитету у Прагу одбранила је докторску дисертацију, у којој је проучавала украјински фолклор у руским операма, поставши уједно и прва Украјинка пореклом из Галиције која је овенчана титулом доктора музикологије.

По повратку из Прага у Лавов 1935. године, Стефанија Туркевич је на Конзерваторијуму радила као професорка теорије музике, хармоније и клавира, а постала је и чланица Удружења украјинских професионалних музичара. Након нацистичке окупације земље, педагошку активност обављала је у Државној музичкој школи, да би у пролеће 1944. напустила Лавов и одселила се у Беч, а потом у Италију где је ступила у брак са Нарцисом Лукиановичем, који је радио као лекар под британском командом, а био је и плодан песник-аматер. По окончању рата, са супругом се преселила у Енглеску где је наставила своју композиторску активност. Током педесетих година прошлог века често је наступала на концертима, које је и сама организовала. Била је активна и као чланица британског Удружења жена-композиторки и музичарки, које је постојало до 1972. године. Преминула је 8. априла 1977. године у Кембриџу.

Иако је највећи део живота провела компонујући, велики број дела Стефаније Туркевич до данас није изведен. У њеном опусу налазе се три симфоније, свита и фантазија за двоструки оркестар, опера, неколико балета, дечје опере, хорска, клавирска и камерна остварења.

Уредница Ирина Максимовић Шашић