Пол Пресијадо: Учити од вируса

Аутор, контроверзни филозоф, кустос и трансродни активиста, у тексту истиче да се разне епидемије материјализују у домену индивидуалног тела опсесијама које доминирају политичким управљањем животом и смрћу становништва у одређеном периоду. „Да се послужимо Фукоовим речима", указује Пресијадо, „епидемија радикализује и премешта биополитичке технике примењене на националну територију стављајући их у контекст политичке анатомије, унутар и изнад појединачног тела". Истовремено, епидемија омогућава да се на целокупно становништво прошире политичке мере „имунизације" које су до тада насилно примењиване према онима који су се сматрали „странцима" унутар и изван граница националне територије. Политичко управљање епидемијама уводи на сцену идеју заједнице, открива имунитетске фантазме друштва и износи на видело омнипотентне снове и неуспехе политичке суверености. Вирус, наиме, само репродукује, материјализује, проширује и интензивира доминантне облике биополитичког и некрополитичког управљања који су већ деловали на националној територији. Тако свако друштво може бити дефинисано епидемијом која му прети и начином на који се пред њом организује.

Оно што у овом тренутку бива тестирано на планетарној скали кроз управљање ковидом-19 је нови начин разумевања суверенитета у контексту у којем су полни и расни идентитет у процесу разградње, сматра аутор. Ковид-19 је померио граничне политике са националне територије или европске наднационалне територије ка појединачном организму. Тело, наше индивидуално тело, као животни простор и као мрежа моћи, као центар производње и потрошње енергије, постало је нова територија на којој насилне граничне политике, које већ годинама тестирамо на „другима", сада задобијају облик рата против вируса.

„Граничне политике и строге мере затварања и ограничења кретања које смо последњих година примењивали на мигранте и избеглице - сматрајући их вирусном претњом за заједницу - сада се репродукују унутар националне територије, шире на целокупно становништво, поново уписују у индивидуална тела. Годинама смо смештали мигранте и избеглице у притворске центре, у политичке лимбове у којима немају ни права ни држављанства, у сталне чекаонице. Сада ми сами живимо у притворским центрима властитих домова", пише Пол Пресијадо.

Текст, који се у априлу 2020. године појавио у више верзија, приредио је и превео Предраг Шарчевић.

Чита Александар Божовић.
Уредници Оливера Нушић и Предраг Шарчевић.