Жене у музици – Флоренс Прајс

Флоренс Беатрис Прајс, прва афроамеричка симфоничарка, рођена је у Арканзасу 9. априла 1887. године. Прве подуке добила је од мајке, зато што бели професори у Литл Року нису желели црну девојчицу за ученицу. Потом је наставила школовање на Конзерваторијуму Нове Енглеске у Бостону, будући да због социјалног миљеа из којег долази у родном граду није било других опција за њу. У Бостону је стекла дипломе професора оргуља и клавира, да би се потом вратила на југ, најпре у родни Литл Рок где је радила као професорка, а затим и Атланту, где је предавала на Катедри за музику Кларк колеџа до 1912. године. Услед нарастајуће расне опресије на Југу, била је принуђена да се 1927. са породицом пресели у Чикаго, где је почео да се буди њен креативни дух, те је уписала студије композиције на Америчком Конзерваторијуму и Музичком колеџу Чикага. Већ током двадесетих година прошлог века стигле су прве награде за њена ауторска дела, а 1932. постала је препознатљива и на националном нивоу освојивши прву награду на Вонамејкер такмичењу са Првом симофнијом у е молу коју ћете чути на почетку емисије. Премијерним извођењем овог дела 1933. године када је Симфонијским оркестром из Чикага дириговао Фридрик Шток, Прајсова је постала прва Афроамериканка чије је оркестарско дело извео један од ансамбала из самог врха америчке извођачке уметности. Након овог пробоја, дела Флоренс Прајс су почела да изводе и други ансамбли, а веома је био запажен њен аранжман госпела Моја душа је усидрена у Господу и Песме мрачној Девици које је отпевала чувена Маријан Андерсон. Флоренс Беатрис Прајс била је активна као композиторка и педагошкиња све до краја живота. Преминула је 3. јуна 1953. године у Чикагу.

Опус Флоренс Прајс броји око три стотине композиција, и премда су њена дела нашироко извођења, већина их је остала у рукопису. Њене симфоније у музичком изразу остају прилично конзервативне, а стил кореспондира са неоромантичарском, национално обојеном праксом компоновања током треће, четрвте и пете деценије XX века. Истовремено, присутни су елементи њеног културног наслеђа и идеала такозване Харлемске ренесансе кроз различите мелодије, плесне ритмове и форме као и начина организовања фактуре по угледу на традицију госпела.

Уредница: Ирина Максимовић Шашић
Ауторка текста: Сања Куњадић