Жене у музици – Ала Павлова

Рођена 13. јула 1952. године у украјинском граду Виници, Ала Павлова се 1961. са родитељима преселила у Москву где је похађала часове на Музичком институту Иполитов-Иванов, а потом је уписала студије композиције и музикологије при Руској музичкој академији сестара Гњесин. Од студентских дана до деведесетих година била је под утицајем дела Ане Ахматове, знамените песникиње из Одесе, једне од истакнутих представница акмеизма у књижевности који је обележио модернистичке трендове руске поезије на почетку двадесетог века, а чији су постулати били залагање за 'земаљску' интимност, аполитичност и равнодушност према проблемима тадашњег савременог света. Од 1983. до 1986. године Ала Павлова је боравила у Софији где је радила при Удружењу композитора Бугарске, али и као програмска уредница Бугарске националне опере. По повратку у Москву, у којој је боравила до 1989, радила је при Руском музичком удружењу, а у том периоду написала је на стотине музиколошких радова публикованих у руским и бугарским стручним часописима. Од 1990. године живи и ради у Њујорку, где је постала и чланица Удружења жена композиторки.

Опус Але Павлове обухвата велики број оркестарских остварења међу којима је једанаест симфонија, као и више инструменталних и вокалних дела извођених у Америци, Европи, Канади, Јапану, Индији, Аустралији и Новом Зеланду. Последњих година Павлова негује и посебно интересовање за филмску и позоришну музику, пише дела за плесне трупе, али и за децу.

На почетку емисије слушаћете Монолог за виолину и гудаче који је композиторка посветила сећању на детињство и свог оца који је, како је истакла у једном интервјуу „волео да свира виолину... иако није био професионални музичар, за њега је музика била најдрагоценија ствар у универзуму". Након тога следи балетска свита Суламка, коју је Павлова компоновала 2003. и 2004. године од одломака из истоименог балета који је настао по новели Суламка: романса антике, а коју је 1908. објавио руски писац Александар Куприн инспирисан старозаветном Песмом над песмама. У овом остварењу представљена је драматична и дирљива прича о љубави између краља Соломона и сиромашне девојке Суламке, слушкиње у његовом винограду, која је иначе била и једина права љубав у његовом животу. Либрето укључује асирске и египатске сцене, а сви описани догађаји имају и историјску основу, укључујући и Велике мистерије Изиде и Озириса.

Емисију ће заокружити Четврта симфонија из 2002. године. Инспирацију за ову једноставачну симфонију, композиторка је пронашла у будистичком концепту шамбале. Сам појам односи се на мистично краљевство скривено иза снежних врхова Хималаја, односно, означава место среће, мира, умерености и просветљења. Павлова је ово дело описала као „свој пут до Шамбал"е", а у њему је користила тоналне структуре, једноставну форму и богато обликоване мелодијске линије које плене својом изражајношћу.

Уредница Ирина Максимовић Шашић