Жене у музици – Естер Маги

Од појављивања на музичкој сцени Естоније средином педесетих година прошлог века, Естер Маги је препозната као једна од важних представница националног стила, у чијим делима је присутна и веза са токовима тадашње савремене музике XX века. Рођена је 10. јануара 1922. године у Талину. Студије клавира уписала је 1946. на Конзерваторијуму у родном граду, а упоредо је похађала и часове компоновања код Марта Сара, једног од истакнутих представника Естонске националне школе који је још од младости био наклоњен традиционалној музици. Наиме, Сар је бележио народне мелодије Естоније и инкорпорирао их у своја хорска дела, користећи при томе комплексна хармонска решења. Интересовање за традиционалну музику Естер Маги је наследила од свог професора, па је као студенткиња често учествовала у оквиру теренских истраживања која је организовао Фолклорни архив из Тартуа, основан давне 1927. године, а у којем се и данас предано чувају бројни записи традиционалне музике Естоније, у виду транскрипција, али и звучних снимака. Приврженост народној музици ове балтичке земље присутна је у њеном читавом опусу, чак и у делима насталим касних педесетих и шездесетих година XX века, када се употреба елемената традиционалне музике сматрала старомодном праксом.

По завршетку студија у Талину 1952, Естер Маги је три наредне године провела у Москви, где је на Конзерваторијуму похађала специјалистичке студије компоновања код славног Висариона Шебалина, блиског пријатеља Дмитрија Шостаковича, у чијој класи су били и Едисон Денисов, Вељо Тормис и Карен Хачатурјан. Као искусан и угледан педагог, Шебалин је у Естер Маги одмах препознао посебан дар за обликовање мелодијских линија, њен индивидуалан израз, а посебно је охрабривао да у делима користи и елементе традиционалне музике. Кантатом за мушки хор, солисту и оркестар Калевов син путује у Финску коју је 1954. писала по националном епу Калевов син Фридриха Рајнхолда Кројцвалда, у којем је овај књижевник користио бројне писане текстове и усмена предања везана за естонску традицију и митологију, Естер Меги је са великим успехом окончала специјализацију у Москви. Дело су премијерно 1961. године извели чланови Естонског националног мушког хора и Државни симфонијски оркестар, док је за диригентским пултом био Неме Јерви, који је тада био на самом почетку каријере.

Након повратка из Москве, радила је као професорка на Катедри за теоријске предмете на Конзерваторијуму у Талину, где је држала курсеве: анализа музичког дела и контрапункт. У овој високошколској установи остала је све до пензије, 1984. године. Почасни докторат доделила јој је Естонска академија за музику и позориште 1999. године, а током живота овенчана је бројним наградама и признањима, међу којима посебно место имају Национална награда Естоније из 1980, као и Орден Националног грба Естоније који јој је уручен 1998. године.

Када је започела композиторски рад средином прошлог века, Естер Маги је следила романтичарски стил, да би током шездесетих писала под утицајем естонске традиционалне музике користећи дијатонске модусе и варијациони принцип. Проширени тоналитет, политоналност и колористичке хармоније почели су да красе њен композиторски идиом касних шездесетих година XX века. Њена дела изводила су се широм Естоније, посебно у нордијским земљама, као и у Немачкој, Пољској, Русији, Америци и Аустралији. Преминула је 14. маја прошле, 2021. године.

Уредница Ирина Максимовић Шашић

Ester Mägi