Читај ми!

Жене у музици – Кеико Абе

Кеико Абе, јапанска интерпретаторка на маримби, која је седамдесетих година прошлог века иницирала популаризацију овог инструмента, његову светску промоцију и покренула развој репертоара кроз бројне поруџбине, али и остварења која је и сама компоновала. Заслужна је и за трансформацију маримбе: од традиционалног, забавног и оркестарског, маримба је постала инструмент намењен и за солистичко музицирање.

Рођена 18. априла 1937. године у Токију, Кеико Абе је бављење музиком започела у оквиру школске уметничке секције свирајући ксилофон. Потом је умећу музицирања на маримби учио Еичи Асабуки, један од пионира на овом инструменту, да би већ као тринаестогодишњакиња освојила специјалну награду на Такмичењу за младе таленте које је организовала Јапанска Радио-телевизија. Ова награда, као и јединствен дар који су у њој препознали организатори и чланови жирија овог такмичења, омогућила је да убрзо започне концертну активност, те временом изгради репутацију једне од најзначајнијих јапанских интерпретаторки на маримби, чије су концерте слушаоци радо пратили и у оквиру директних радијских преноса. Кеико Абе је потом дипломирала на Одсеку за музичку педагогију на Универзитету у Токију, а још у току студентских дана започела је сарадњу са дискографском кућом Nippon Columbia, као и одељењем за Музичку продукцију Радио-телевизије Јапана.

Заједно са својим пријатељима, такође Асабукијевим ученицима, Кеико Абе је 1962. године формирала Трио маримби, на чијем су се шареноликом репертоару налазила дела популарне музике, аранжмани јапанских народних песама и игара, али и њене прве ауторске композиције. До 1966. године овај трио објавио је седам студијских албума, а Кеико Абе је у том периоду на јапанској националној телевизији имала ауторску емисију едукативног карактера у оквиру које је предано упућивала гледаоце у основе свирања ксилофона и маримбе.

Једном приликом сликовито је описала како се заинтересовала за маримбу: „Када сам први пут схватила да је реч о инструменту кроз који и којим музиком могу најбоље да изразим своје унутрашње биће, најпре сам почела да испитујем његове техничке могућности и увидим до којих граница могу да истражујем... Фасцинирана магичним звуком овог инструмента, схватила сам да, у случају да одаберем свирање маримбе као свој примарни, животни позив, морам прихватити чињеницу да су у музичкој литератури изузетно ретке композиције намењене овом инструменту. Са друге стране, то ми је отворило могућност да, као интерпретаторка, директно са композиторима учествујем у креирању литературе за маримбу, а можда да и сама напишем неко дело... Маримба је још од детињства уткана у мој свакодневни живот: када сам срећна или тужна, једноставно узмем палице и разговарам са инструментом, што је често резултирало да појединачни тонови као изрази мојих унутрашњих осећања одједном прерасту у дуге импровизације, а моје биће као да се стопи са маримбом", речи су Кеико Абе. Иначе, критичари њено музицирање оцењују као „савршен спој виртуозне технике, дубоких осећања и страственог начина музицирања". Поред тога важно је додати да је импровизација један од најважнијих елемената којима је Кеико Абе развијала музичке идеје, а које је потом интегрисала у своја ауторска остварења.

Када је 1963. године компанија Јамаха одлучила да направи нацрт и започне производњу модерних маримби, Кеико Абе је позвана да се прикључи тиму. Због својих иновативних идеја које су се првенствено односиле на унапређивање звука маримбе, начина на које сам изглед инструмента треба да се ре-дизајнира и унапреди, као и предлога да дотадашњи опсег инструмента од четири октаве треба да се прошири на пет (што је убрзо постао и стандард) - Кеико Абе је допринела развоју модерне концертне маримбе који је Јамаха почела да производи већ седамдесетих година, назвавши по њој своју прву серију.

У својој богатој концертантној каријери која бележи преко 200 солистичких наступа, Кеико Абе је активно музицирала и у оквиру оркестарских и камерних састава, али и са бројним џез ансамблима. Поред сталне педагошке активности коју је обављала на Музичким академијама у Токију и Утрехту, Кеико Абе је на престижним светским Конзерваторијумима држала и мајсторске курсеве свирања на маримби.

Уз бројне награде и одликовања којима је овенчана почев од 1968. године када јој је додељено специјално признање на Фестивалу уметности у Токију (које ће потом добити још три пута: 1971, 1974. и 1976. године), име Кеико Абе, као прве жене перкусионисткиње, допунило је 1993. и америчку листу Куће славних, док је прошле, 2021. године постала и почасна чланица шведске Краљевске музичке академије. Интересантно је истаћи да је на првом Међународном такмичењу маримбиста, одржаном у Штутгарту 1996. године, Кеико Абе била почасна чланица жирија.

Уредница Ирина Максимовић Шашић





Коментари

Bravo
Шта је све (не)дозвољено да се једе када имате повишен холестерол
Krusevac
Преминуо новинар Драган Бабић
Omiljeni režiser
Луис Буњуел – редитељ који нам је показао да ово није најбољи од свих могућих светова
Posle toliko vremena..
Репер Диди најбогатији међу славнима, Ђоковић на 68. месту
Zdravlje
Редовно коришћење аспирина узрокује хиљаде смрти годишње