Жене у музици

Иако је у историји музике остала упамћена првенствено као друга супруга енглеског композитора, диригента и педагога Вилијама Олвина, након снимка који је дискографска кућа Шандоз Рекордс објавила 1997. године, а на којем се налазе два гудачка квартета и Соната за виолину и клавир, започело је интензивно интересовање за стваралаштво Дорин Карвитен. Изузетан дар у обликовању мелодијских линија и истанчан укус за хармоније сведоче да се иза имена Дорин Карвитен или Мери Олвин налази луцидна композиторка, а њена музика биће представљена и на првом Фестивалу Карвитен, који ће овог лета бити одржан у њеном родном месту Хаденам округа Бакингемшир у Енглеској. Том приликом свечано ће бити обележена и стогодишњица композиторкиног рођења.

Дорин Карвитен је, попут своје сестре Барбаре, од најранијег детињства показивала изузетан таленат за музику, а биографи бележе да су обе имале апсолутан слух. Њихова мајка, некада амбициозна пијанисткиња, ученица Тобајаса Матеја која је од своје перспективне каријере одустала након удаје 1921. године, давала им је прве подуке на клавиру, док је у току школских дана Дорин свирала виолину и виолончело, наступајући често у оквиру локалних камерних ансамбала. Интересовање за оркестарски репертоар упознала је пратећи радио БиБиСи, а једном приликом је истакла како је у току слушања програма "... проучавала и партитуре како бих најјасније сагледала и схватила шта се тачно збива у оркестарским деоницама". Године 1941. добила је стипендију за студије виолончела на Краљевској академији за музику у Лондону, а у том периоду наступала је и у неколико камерних ансамбала. Жеља за компоновањем родила се на часовима које је похађала код Вилијама Олвина, а препознавши у њој велики потенцијал, Олвин је са њом радио и приватно како би што више напредовала.

Први композиторски успон Дорин Карвитен је имала 1947. године када је њену увертиру под називом Једна проклета ствар за другом Музички савет Лондонске филхармоније одабрао да буде део сталног репертоара овог ансамбла. Иначе, ово остварење писала је 1945. инспирисана поезијом Џона Мејсфилда, а марта 1947. године дело је са изузетним успехом представљено у Ковент Гардену. Том приликом Лондонском филхармонијом дириговао Едријен Боулт, након чега су уследила бројна извођења ове композиције, као и њена промоција на БиБиСијевим радијским таласима.

Као прва жена-композиторка, Дорин Карвитен је 1947. одабрана и да на Краљевској академији за музику у Лондону држи курс писања филмске музике. Предан и посвећен рад са студентима имали су велики утицај на даљи ток њене каријере. Наиме, све до 1956. године фокус Дорин Карвитен у највећој мери је био усмерен на компоновање музике за преко тридесет филмова, међу којима су и Дечаци у смеђем Монтгомерија Талија из 1949, Клопка за човека Теренса Фишера из 1953, или Елизабета је Краљица, званични документарац Тјерија Ешвуда који је настао поводом крунисања Елизабете Друге 2. јуна 1953. године.

Иако је бројним наградама и извођењима композиција на фестивалима попут Промса Дорин Карвитен за живота изградила репутацију значајне британске ауторке, издавачи нису били заинтересовани за објављивање њених партитура, правдајући своје одлуке речима да "не штампају дела из пера женских композитора". Поред тога, будући да је од 1961. била посвећена и асистирању у обликовању партитура и промовисању стваралаштва Вилијама Олвина, са којим је ступила у брак 1975. године, Дорин Карвитен се све више удаљавала од компоновања. Из њене биографије издвајамо да је у том периоду променила своје име у Мери Олвин, а упоредо је радила и као професорка композиције на лондонској Краљевској академији за музику. Након супругове смрти 1985, основала је Архив за музику, поезију и уметност, као и Фондацију Вилијам Олвин, настављајући марљиво и предано да промовише његов рад. Преминула је 5. јануара 2003. године.

Уредница Ирина Максимовић Шашић