Жене у музици – Шерон Исбин

Рођена 7. августа 1956. године у Минеаполису, Шерон Исбин је свирање на гитари почела да учи у деветој години у Варезеу, пошто је њен отац у овом италијанском граду радио као сарадник при Институту за нуклеарну физику. Препознавши у њој јединствен таленат, Алдо Минела, са којим је савладала прве технике свирања на класичној гитари, упутио ју је на даље школовање са водећим педагозима, међу којима су били Софокле Папа, Андрес Сеговија, Оскар Гиља и Алирио Дијаз. Студије гитаре завршила је на Универзитету Јејл. Потом је са истакнутом америчком пијанисткињом и чембалисткињом Розалин Турек, специјалсткињом за музику Јохана Себастијана Баха, читаву деценију изучавала дела за лауту овог барокног аутора. Њихова сарадња уродила је компакт-диском на којем се налазе комплетне Бахове свите за лауту, у аранжману за гитару, које је објавила кућа EMI/Virgin Classics 1989. године.

У богатој, четири деценије плодној извођачкој каријери, Шерон Исбин је као солисткиња музицирала са завидним бројем ансамбала, међу којима се издвајају наступи са Њујоршком филхармонијом, Симфонијским оркестрима из Детроита, Хјустона, Даласа, Минесоте, Лондонским симфонијским оркестром, Националним оркестром Француског радија, Прашком филхармонијом, као и са Београдском филхармонијом на концерту који је одржан у дворани Коларчеве задужбине 5. јуна 2015. године. Том приликом Шерон Исбин је, у завршници циклуса Без текста, изводила солистички парт у Концерту о Гаудију америчког композитора Кристофера Рауса, који је настао по поруџбини Симфонијског оркестра Серверно-немачког радија из Хамбурга и Симфонијског оркестра из Даласа, управо за ову уметницу. Иначе, Концерт о Гаудију је премијерно изведен 2. јануара 2000. у Хамбургу, када је Шерон Исбин свирала уз пратњу чланова Северно-немачког радија под управом Кристофа Ешенбаха, а ово дело је 2002. овенчано наградом Греми у категорији за најбољу композицију у области савремене музике. У оквиру камерних састава, Шерон Исбин је често наступала са и Најџелом Кенедијем, члановима квартета Емерсон, Камерним музичком друштвом Линколн центра, Стивом Вајем, Ларијем Кориелом и другим уметницима.

Њену биографију красе бројне награде које је почела да ниже још од 1975. године када је освојила прву награду на Гитарском такмичењу у Торонту, потом и на такмичењу Краљица Софија у Мадриду, а у историји музике њено име остаће упамћено и као прве жене-гитаристкиње која је одликована специјалном наградом на такмичењу у Минхену. Шерон Исбин је вишеструко награђивана и Гремијем, а 2020. магазин Musical America прогласио ју је за Уметницу године, чиме је постала и прва гитаристкиња која је добила ову престижну награду.

Широки репертоар дела које изводи Шерон Исбин – радознали трубадур, како је критичари радо описују – обухвата остварења барокних аутора, шпанских и латино-америчких композитора, савремених аутора, џез нумере, али и остварења настала спајањем различитих музичких жанрова. Критичари и публика су сложни приликом описивања ове гитаристкиње: она је интерпретаторка лирског сензибилитета, импозантне виртуозне технике, али и свестраног интересовања за различите музичке жанрове, о чему сведоче и њена гостовања на бројним фестивалима популарне музике. Поред успешне каријере на светској музичкој сцени, Шерон Исбин је посвећена и педагошком раду. Наиме, 1989. године је на Џулијарду основала Катедру за гитару.

Уредница Ирина Максимовић Шашић