Жене у музици – Жинет Неве

Жинет Неве потиче из француске породице која се генерацијама бавила музиком: од деде, славног композитора и оргуљаша Шарл-Марија Видора, оца који је био музичар-аматер, три године старијег брата Жан-Пола Невеа који је био пијаниста и са којим је често музицирала, и мајке, професорке виолине, која јој је дала прве подуке за свирање овог инструмента. У седмој години дебитовала је са оркестром поставши једна од најмлађих солисткиња на париској музичкој сцени. Том приликом свирала је солистичку деоницу у Бруховом Првом виолинском концерту у дворани Гаво у Паризу, а неколико месеци касније наступила је и као солисткиња у Менделсоновом Виолинском концерту у е молу, када је Оркестром Колон дириговао је Габријел Пјерне. Године 1929. уписала је студије виолине на париском Конзерваторијуму, где су јој, између осталих, професори били Ђорђе Енеску и Нађа Буланже, а већ наредне, 1930, тријумфовала је на виолинском такмичењу париског Конзерваторијума освојивши специјалну награду – Premier Prix – и поставши прва жена у Француској која је остварила овакав успех. Почасном наградом за интерпретацију Менделсоновог концерта одликовао ју је и град Париз, а након студија у родном граду неколико година је провела у Берлину, где се специјализовала код мађарског виолинисте Карла Флеша. Након што је на једном од концерата чуо њене маестралне интерпретације, Флеш јој је послао позивно писмо у којем је истакао следеће: „Дете моје, твој јединствени таленат је редак дар са неба и ја немам никаквих намера да га спутавам. Једино што могу да учиним за тебе јесте да ти дам савете који се тичу техничке стране интерпретације и подржим на даљем путу".

Специјалну награду на инаугурацијском такмичењу Вијењавски освојила је 1935. године, оставивши тада двадестшестогодишњег и већ познатог виолинисту Давида Ојстраха на другом месту. Овај успех привукао је велику пажњу јавности, а жири је био једногласан у оцени да „Уметност Жинет Неве, иако има само петнаест година, и по форми и по суштини дотиче савршенство". Овенчана овом наградом, Жинет Неве је почела да гради и плодну међународну каријеру, те је исте године наступала у Пољској и Немачкој, а наредне у Совјетском Савезу. У Њујорку је дебитовала 1937, а након Другог светског рата, дебитантски наступ имала је и у Ројал Алберт холу Лондону када је са члановима Симфонијског оркестра Би-Би-Сија изводила Брамсов Виолински концерт, а овај концерт критичари и публика су оценили као изузетан. Потом је у Лондону 26. марта 1946. забележила и снимак овог дела, а критичар Грамофона је музицирање младе француске виолинисткиње описао следећим речима: „Она свира са изузетном страшћу и емотивноћу... њена интерпретација одликује се завидном техничком виртуозношћу и посебно израженим осећајем за епоху". Упоредо са оркестарским, Жинет Неве је често наступала и са својим братом, пијанистом Жан-Полом, а њихови концерти су увек били испраћани са највећим похвалама.

Неколико дана од када је примио вест о авионској несрећи, Џон Барбироли је своје извођење Вердијевог Реквијема посветио Жинет Неве, истичући да се „... концерт одржава у знак сећања на ватрени млади дух у чијем је оквиру дрхтала сама суштина музичке лепоте и племенитости". Сви уметници који су наступали и били блиски пријатељи са Жинет Неве, попут Жака Тибоа, Иде Хендел, Пабла Казалса, Антала Доратија, Шарла Минша и Франсиса Пуленка, истицали су да је ова уметница била не само најбоља и најперспективнија виолинисткиња своје генерације, већ и да је имала изузетан осећај и развијену свет за заједничко музицирање, у којем је важно успоставити баланс између солисте и ансамбла. Француска република је Жинет Неве постхумно одликовала Националним орденом Легије части, а једна улица на Монмартру у Паризу названа је по њој.

Уредница Ирина Максимовић Шашић