Жене у музици – Пеги Гленвил-Хикс

Студије композиције Пеги Гленвил-Хикс је похађала у класи Фрица Харта на конзерваторијуму у родном Мелбурну, где је упоредо била и студент на Одсеку за клавир. Специјалистичке студије клавира, компоновања и дириговања наставила је у Лондону, где је на Краљевском колеџу у периоду од 1932. до 1936. била у класама Артура Бенџамина, Константа Ламберта, Малколма Сарџента и Ралфа Вона Вилијамса. Током кратког боравка у Паризу 1937. године своје радове представила је Нађи Буланже која је у младој уметници одмах препознала велики потенцијал, те ју је охрабривала и помагала да развије каријеру успешне композиторке.

Из богате и импресивне биографије Пеги Гленвил-Хикс издвајамо и да је прва аустралијска композиторка чије је дело – Хорска свита – 1938. године изведено на Фестивалу Међународног удружења за савремену музику. У периоду од 1949. до 1955. радила је као критичарка часописа Њујорк Хералд Трибјун, а тада је била и на челу њујоршког Музеја савремене уметности. Била је веома активна у друштвеном промовисању уметничке музике као једна од важних персона Музичког фонда који је финансијски помагао европским музичарима, потом као директорка њујоршког Форума композитора. Организовала је бројне концерте у Музеју савремене уметности у Њујорку, Метрополитен музеју и Централ парку, а кроз организацију коју је назвала Музичко друштво, посебно наклоњена делима америчких аутора, са великим ентузијазмом промовисала је њихова оперска остварења. Након што је 1957. напустила Америку, до 1975. године боравила је у Грчкој, у чијој је култури читавог живота тражила инспирацију, а потом се вратила у Аустралију, у Сиднеј, где је остала до краја живота.

У опусу Пеги Гленвил-Хикс налазе се оперска, камерна и солистичка дела и у њима је приметан утицај грчке традиционалне музике, музике народа Далеког истока, као и њена фасцинација грчком митологијом.

Емисију уређује Ирина Максимовић Шашић