Никола Танасић: Наменска естетика – одбрамбене примене примењене уметности

Упркос чињеници да се и рат и војна индустрија уобичајено сматрају за чисто прагматичне делатности, постојe стари и јасни појмови естетике рата и лепоте оружја који играју важну улогу у одбрани било које земље. Ратовање, одбрана, и управљање војском лако могу да се посматрају као прорачунато калкулисање количинским параметрима које не само да нема никакве везе са лепотом и уметношћу, него се уобичајено сматра за њихову сушту супротност. Војска, оружје, одбрамбени и патриотски морал увек се тичу придржавања (одговарајућих) форми и подразумевају примењени труд многобројних различитих мајстора и уметника. Постоји филигрански израђено церемонијално и орнаментално оружје, те модно дизајниране униформе и упечатљиве и лако препознатљиве хералдике и ознаке, као и војне параде као комплексна уметничка дела која укључују музику, кореографију, и ликовни израз. Како запажа Никола Танасић, сви ови различити изрази војне силе и одбрамбене моћи користе се конкретним естетским врлинама како би пренели стратешке поруке и изазвали специфичне емотивне утиске који треба да застраше, уплаше, и задиве. То значи да постоји читав аспект ратовања који своје циљеве остварује искључиво преко естетских и уметничких стредстава - ред, симетрија, и хармонија, који се типично повезују са лепотом, овде се користе да би оствариле различит, али и даље недвосмислено естетски ефекат.

Страхопоштовање преставља емотивни утисак истовремене лепоте и ужаса, и може се пронаћи још у античком хомеровском појму δεινότης, који истовремено представља врлину узвишене дивоте и чудесности, и нељудске страхоте, која је резервисана само за богове и највеће хероје. Ово је инхеренто естетски појам који показује да естетика и уметност не фигуришу унутар бинарне скале „лепо-ружно", већ унутар комплексне матрице естетских категорија које прожимају све аспекте цивилизованог живота, укључујући и оне који се сматрају за најнецивилизованије, као што су оружани сукоби и рат. Штавише, естетика и уметност, када се примене у оквирима војске и наменске индустрије, играју улогу ублажавања и цивилиизовања најгрубље и најнецивилизованије људске праксе. Тако, способност човечанства да емотивно реагује на ред, хармонију и лепоту, и да их претаче у емоције као што су страх, дивљење и страхопоштовање, измешта рат из домена оружаног сукоба у домен комплексних културних ритуала и метафора, које су у својој крајњој инстанци управо смишљене да замене убијање и уништавање цивилизованијим начинима решавања спорова.

Следећег петка, 30. јула, наставићемо емитовање звучних записа са овог научног скупа.

Уредница циклуса Тања Мијовић.