Милица Бакић-Хејден: Хиндуизам

Милица Бакић-Хeјден у својим радовима бави се Индијом и Балканом. Теме њених студија су из области компаративне религије, индијске религије, књижевности и филозофије, као и антрополошке и религијске теме везане за Балкан и Источно хришћанство.

У текстовима које ћемо током ове седмице емитовати на нашем програму ауторка пише о ведском погледу на свет, чувеним санскритским еповима, о хиндуизму у политици и политици хиндуизма, као и о положају жене у овој религији.

Она истиче да су веде једини извор знања о раном периоду хиндуизма, па се он често назива и ведизам или брахманизам, по брахманима који су традиционално представљали „чуваре” веда. На основу ведских текстова може се закључити да су настали на територији данашњег Панџаба. Ведско знање преношено је преко хиљаду година искључиво усменим путем, а оно што је посебно уочљиво у том ланцу усмене предаје јесте да уобичајена карактеристика усмене књижевности, постојање различитих варијанти, не важи у случају ведских састава који су по правилу униформни било да су их рецитовали брахмани са севера или југа Индије.

Анализирајући епове, Бакић-Хејден се посебно осврће на Махабхарату, најдуже књижевно дело светске литературе, са готово двеста хиљада стихова или преко три милиона речи. У тој, како ауторка каже, енциклопедији у стиху, нема теме која се тиче живота човека на земљи а да није макар додирнута. Оно што Махабхарата представља не само у индијској књижевности него култури уопште, можда је најбоље изражено у примећивању једног индолога да „Индијци никада не чују Махабхарату по први пут” – с причама из Махабхарате се расте, сазрева и стари, умире и поново рађа...

На занимљив начин Милица Бакић-Хејден разматра и како се на примеру хиндуизма уочава својеврсан, готово парадоксалан раскорак између статуса женског принципа у религији и филозофији, с једне стране, и положаја жене у друштву, с друге. Тако у космологији женски принцип ужива изузетно висок статус: богиње су неизоставни део хиндуистичког пантеона, било као пратиље богова, било као самосталне силе. С друге стране, насупрот узвишеном, небеском статусу богиња, стварни положај жене у друштву је много другачији. Он се пре свега огледа у неједнакости на више нивоа и односи се на угроженост елементарних права жене као људског бића.

Читају Душица Мијатовић и Гордана Гачић.
Уреднице Оливера Гаврић и Оливера Нушић.