Научни скупови

Чему естетика? – говоре Горан Вујков и Ања Цмиљановић

У емисији Научни скупови можете слушати излагања са друге конференције Омладинске секције Естетичког друштва Србије под називом „Чему естетика?”, која je одржанa 17. октобра у Новом Саду. На почетку емисије пратићете излагање Горана Вујкова „Естетика као нечиста савест филозофије: могућност једне науке о појединачном”, a потом излагање Ање Цмиљановић „Естетика као логика чулности”.

Разумевајући естетику у њеном традиционалном кључу – из перспективе њеног оснивача Баумгартена, Горан Вујков приказује на који начин фундаментална места једне науке бивају доведена у питање. Проблем заснивања саме науке, проблем естетског искуства, перцепције, онтолошког карактера уметничког дела, као и бројна друга питања се нужно морају изнова постављати. На основу самог карактера оног естетског, које је уско везано за партикуларно, конкретно, непоновљиво и јединствено, потврђују се полазне претпоставке о естетици као „немогућој” науци. Сходно томе, аутор ће расветлити проблемски карактер наведених одредби и понудиће могућност приступа самим естетским феноменима, уз настојање да на традиционалне естетичке проблеме одговори у савременом кључу, ослањајући се на методске приступе феноменолошке естетике, превасходно на феноменологије Николаја Хартмана, Романа Ингардена и Мартина Хајдегера. Циљ излагања је се да покаже на који начин питање „Чему естетика?” управо имплицира нужност такве дисциплине као што је естетика као наука о појединачном.

* * *

Да би расветлила одређене аспекте питања чему естетика, Ања Цмиљановић се осврће на сам почетак естетике као филозофске дисциплине, односно на ставове њеног оснивача Александра Баумгартена. Под утицајем Лајбница и Волфа, Баумгартен заснива естетику као својеврсну логику чулности. Но, под логиком чулности, чулног опажања, Баумгартен не подразумева примену закона из сфере разума (логичких закона) на чулност, већ настоји да из саме чулности извуче принцип њене законитости. Чулности је потребна дисциплина која ће пружити структуру чулном сазнању, као што логика то ради у домену разумског сазнања. На тај начин Баумгартен, имајући у виду појам логике чулности, не само да рехабилитује чулно сазнање као сазнање, већ и враћа чулности релевантан статус у оквиру човекових душевних моћи. Враћањем чулности на позицију хуманитета, овако схваћена естетика за свој главни циљ, односно сврху, има усавршавање човека. Полазећи од чулности, човек сам себе обликује, може да постане савршенији уз помоћ естетског искуства које је искуство лепог са обзиром на уметничко дело, закључује ауторка.

Уредница емисије Тања Мијовић.