Научни скупови

Слика и реч – говори Никола Танасић

У емисији НАУЧНИ СКУПОВИ петком слушате снимке са конференције „Слика и реч” која је, у организацији Естетичког друштва Србије, одржана 8. и 9. октобра у Заводу за проучавање културног развитка у Београду. У вечерашњој емисији овог циклуса можете пратити излагање Николе Танасића „Мема – хибридна миметичка уметничка форма за информатичко доба”.

„Меме” („интернет меме”, или „мимови”) су се користиле као облик размене информација још од самих почетака Интернета, али их је успон широкопојасних комуникација и друштвених мрежа претворио у комплексан културни феномен, са својим нарочитим визуелним језиком, уметничким формама и естетиком. Иако је сам термин (веома надахнуто) преузет из двадесетовековне теорије идеја, меме су, како у погледу садржине тако и форме (као и више него очигледне етимологије), снажно укорењене у традиционалном појму μίμησις-а (мимезиса) и миметичке уметности. У свом савременом облику, мема је најчешће лако препознатљив визуални образац независног порекла, преузет из различитих извора (филм, медији, стрипови, или шаблони који су наменски дизајнирани за потребе прављења мема) и пропраћен додатним текстом који слику ставља у различит, најчешће хумористичан контекст. Оне се могу посматрати као пародије, имитације других већ постојећих уметничких или медијских садржаја. Не постоје правила која одређују шта се може, а шта не може сматрати мемом, јер постоје бројни упечатљиви изузеци како по садржају тако и по форми. Истовремено, одређена универзална својства мема (попут широке препознатљивости, масовности, једноставности, техничке лакоће израде и слично) издвајају их од сродних уметничких облика (попут стрипова, инфографика, фотографије и тако даље). Ипак, како тврди Никола Танасић, оно што меме чини специфичним у изобиљу сличних визуелних садржаја, и оно што их чини значајном културном појавом, јесте управо њихова нарочита естетика. Ова естетика подразумева естетске критеријуме из потпуно различитих уметничких форми (графички и визуални дизајн, фотографија, стрип, сатира, играни и цртани филм), што меме одређује као хибридну уметничку форму у најјачем смислу μίμησις-а и успоставља низ занимљивих друштвених импликација (и апликација). Сходно томе, аутор ће размотрити те различите естетске критеријуме, као и импликације културе мема на савремену естетику уопште.

Следећег петка, 11. децембра, наставићемо емитовање звучних записа са овог научног слупа.

Уредница циклуса Тања Мијовић.