Студије и огледи (2)

Петер Сенди: Време вируса

Актуелна криза проузокована пандемијом вируса Ковид-19 указује, по речима француског филозофа Петера Сендија, на до сада невиђену коегзистенцију хипербрзине и мировања. Отуда и наше мировање, наизглед парадоксално, налаже свеобухватну мобилизацију.

С једне стране, године и деценије неолибералног урушавања здравствених инфраструктура и смањивања буџета у корист краткорочних истраживања уродиле су очекиваним плодом: пандемија нас је затекла потпуно неспремне. С друге стране, неумољиво уништавање животињских станишта већ одавно је повећало ризик од зооноза, тј. преношења вируса с једне врсте на другу. У том смислу, није нас снашло ништа ново; само се процес који нам је одавно познат одједном искристалисао пред нашим очима.

Пандмија, заправо, има форму унутрашње полифоније, саздане од наслаганих темпоралности и слојева брзина. Има драж невероватне и узбудљиве новине нечега што се, у суштини, већ одавно збило. Наједном смо се, попут чувара Ајфелове куле из филма Ренеа Клера „Париз који спава", пробудили у свету другом, а истом - у свету који је стао зато што се кретао брже од самога себе.

Сендијев есеј, изворно објављен на сајту „Analyse, opinion, critique" (https://aoc.media), превела је с француског Сузана Бојовић, a штампаће ga ускоро Факултет за медије и комуникације из Београда.

Спикерска интерпретација текста: Душица Мијатовић
Уредник: Предраг Шарчевић