Шон Смолман: Коме веровати?

Пандемија грипа са ознаком Х1Н1 навела је људе широм света да о њој створе наративе у којима је битно било питање поверења; ови наративи били су у распону од правих теорија завере, до једноставних прича у којима су се појављивали мотиви неповерења и издаје.

Наиме, како аутор истиче, у мају 2009. године епидемија грипа, врсте А-Х1Н1, почела је у јужном делу Мексика (можда у граду Веракруз) и до јуна се проширила по свету, постајући пандемија. Овај сој вируса убрзо је заменио друге облике грипа врсте А. У прво време чинило се да је врло велика претња, али показало се да смртност није нарочито висока, па је убрзо спласнуо страх да ће се догодити нешто налик на пандемију грипа 1918. године. Смолман у тексту настоји да покаже како су људи на ту пандемију 2009. године реаговали стварањем прича са темом: у кога они могу, или не могу, имати поверења. Понекад су то биле баш праве теорије завере, где се замишља да неки моћни учесници имају између себе тајне договоре, слабо вероватне; а понекад ипак скромније приче, али са мотивом изневереног поверења. Оне нису биле у целости оригиналне, него су грађене на једном ранијем ширем скупу веровања о поверењу и здрављу. Та веровања су била јако раширена чак и у модерним, развијеним нацијама, а раширена су и сад, нису нестала; то нам говори један скорији извештај о САД, у коме читамо да скоро половина одраслих Американаца верује да постоји завера, барем једна, да се од америчког народа прикрива истина о неким здравственим питањима, и да су у заверу умешани или припадници њихове федералне владе, или неких привредних корпорација, или и једни и други. Подаци добијени анкетама и другим истраживањима сугеришу, да значајан део популације верује у теорије завере, у нацијама тако различитим као што су Канада и Кина, пише у свом занимљивом и актуелном тексту Шон Смолман.

Текст, објављен у другом броју часописа Journal of International and Global Studies за 2015. годину, превео је с енглеског Александар Б. Недељковић.

Чита Александар Божовић.
Уредници Оливера Нушић и Предраг Шарчевић.