Стваралаштво Фридриха Вита

Почев од педесетих година 20. века, име Фридриха Вита је љубитељима и историчарима музике било познато пре свега захвљујићи такозваној Јенској симфонији, рукописној партитури која је 1909. године откривена у немачком граду Јена и за коју се сматрало да представља младалачко дело Лудвига ван Бетовена. Захваљујући архивском раду Робинса Ландона, те проналаску још два преписа овог дела утврђено је ауторство Фридриха Вита. Реч је о симфонији која је у великој мери рађена по моделу Симфоније број 97 Јозефа Хајдна, те не чуди што је Вит није наменио објављивању.

Поред жанра симфоније, концертантна музика заузима једно од централних места у опусу Фридриха Вита. Аутор је најмање осам концерата и синфонија кончертанте, од којих је за време његовог живота публикован само Концерт за флауту. На почетку емисије чућете Витов Концерт за две хорне у Еф дуру. Конципиран са романсом на месту другог става, овај концерт указује на једну од карактеристика инструменталног опуса Вита.

Четрнаест година млађи Витов савременик, Фердинанд Рис, аутор је остварења у истом жанру. Рисов Концерт за две хорне у Ес-дуру компонован је у Каселу, где је аутор 1811. године радио као капелмајсто. Концерт је написан за двојицу хорниста, Јохана Готфрида и Јохана Михаела Шункеа, који су били активни у овом немачком граду. У Рисом концерту посебно се издваја финале, у форми сонатног ронда, у коме смели тонални план и карактер жиге потцртавају тембр двеју природних хорни.

Аутор Срђан Атанасовски
Уредница Сања Куњадић