Музика света

Бедзан Пигмеји настањују област равнице Тикар која се налази у долини реке Мбам, 250 километара јужно од Јаунде, главног града Камеруна. Данас ово племе броји око 400 чланова груписаних у петнаестак породица које су у блиском контакту са народом Тикар, које их сматра својим слугама, а које је у овој области настањено још од шеснаестог века. Бедзан Пигмеји су прихватили језик народа Тикар и применили моделе њихове друштвене организације са поглавицом који има статус краља.

Музика има истакнуту улогу у животу Бедзан Пигмеја, а посебно у оквиру свадбених прослава и погреба. У највећем броју случајева нумере се изводе групно и служе као пратња соло, паровним или кружним играма. Постоје репертоари везани за контекст извођења, као и за перформативну праксу оличену у употреби маски које репрезентују духове предака. Сваки од њих има свој назив и припадајуће комаде и песме који се у оквиру њега изводе. На пример, током погребне гозбе која се приређује две недеље након смрти покојника, чланови заједнице, на самом почетку, изводе песме из репертоара На (Nan), односно, репертоара „за сваку прилику", а који у овом контексту који добија улогу позива на гозбу. Кроз његово извођење, на симболичком нивоу, повезују се сви чланови заједнице све до момента појављивања маскираног играча ви (win), након чега жене, деца и сви који нису прошли обред иницијације, напуштају гозбу. Од тог тренутка започиње погребни комад, који кроз целоноћно извођење има за циљ да помогне души преминулог да пронађе свој мир.

Музика Бедзан Пигмеја је вокална, иако различити бубњеви, звечке или напросто тапшање длановима могу послужити као пратња. Интересантно је указати да звечке свирају мушкарци, жене и деца, док на бубњевима музицирају искључиво мушкарци. Иначе, једини мелодијски инструмент који постоји код Бедзан Пигмеја преузет је од Тикара, а у питању је ламелофони инструмент, налик цитри, који нема посебан назив, већ уз њега стоји опис „mbe pere", што у преводу значи да је у питању инструмент „танак и дугачак". На њему музицирају мушкарци, солистички или у групама, и служи као пратња песама које се изводе „нежно, мекано и полако".

Песме Бедзан Пигмеја најчешће започиње солиста (мушкарац или жена) након чега се одмах укључују и остали чланови заједнице. Солиста излаже кратак текст, док је пратња заснована на употреби вокала који имају за циљ да „обоје песму". Нумере су цикличне, засноване на понављају музичких фигура по принципу питања и одговора, али без правог закључка. Наиме, оне се завршавају када певачи напросто „иступе из песме", често остављајући утисак као да се песма постепено „растворила у звуку", пре него што је коначно „нестала".

Емисију је припремила Ирина Максимовић Шашић