Петар Јончић и Дејан Петровић: Рефлексије о филму

Овогодишњи ФЕСТ је отворен филмом Срдана Голубовића Отац, који је светску премијеру имао на недавно завршеном Берлиналу. Како пише Петар Јончић, филм почиње суровом експозицијом у којој се гледалац упознаје са класичним проблемом руралне Србије, где транзицију, као изговор за безвлашће, често користе новопечени тајкуни и локални шерифи. Насловни лик је Никола, отац породице који је до те мере трпељив да га и супруга сматра губитником. Међутим, када им локални моћници који се крију иза Центра за социјални рад одузму децу, отац коначно почиње да се бори за своја права, али опет пропагирајужи хришћанску трпељивост. И овим филмом Срдан Голубовић потврђује своју тематску преокупацију, а то је тражење правде: од идеје о освети коју је имао његов првенац Апсолутних сто, Голубовић је у даљој каријери изабрао филмски пут који код публике подстиче узнемиреност због пасивности главних јунака. На тај начин он ствара саспенс у којем не постоји насиље, али га свако ко гледа филм прижељкује. Сходно томе, током катарзичног развоја приче филма Отац, свако је барем једном осетио бес и помислио како би Никола морао да уради оно што раде јунаци Тарантинових филмова: потегне оружје и заврши причу у обрачуну пуном крви.

* * *

Дејан Петровић се осврће на филмове Јарона Зилбермана Подстрекивање и Вудија Алена Кишни дан у Њујорку.

Израелски редитељ Јарон Зилберман позабавио се у свом остварењу трауматичним догађајем из 1995. године везаним за бруталну ликвидацију премијера Јицака Рабина. Пажња редитеља је усмерена на атентатора, Јигала Амира, студента права, изразито десничарски оријентисаног и васпитаног у традиционалном јеврејском миљеу, који ће индоктриниран тумачењима Торе конзервативних рабина и гневан због наводне издаје вековних јеврејских националних територија, бити подстакнут да насилним акцијама мења друштво у којем живи. Уз дубоко и снажно убеђење како им непријатеља не представљају Арапи, него издајници у властитим редовима, кроз овај филм дефилују добро познати историјски ликови: од Шимона Переса и Јицака Рабина, преко њихових љутих противника Бењамина Нетањахуа и Аријела Шарона, до архинепријатеља Јасера Арафата и његове Палестинске ослободилачке оранизације.

И ове године публика ФЕСТ-а је имала прилике да види ново остварење Вудија Алена Кишни дан у Њујорку. Опет смо суочени са препознатљивим особинам јунака које је у мнoгим својим филмовима тумачио сам Вуди Ален, с тим што су те карактеристике у овом остварењу дисперзиранe на више ликова, уместо једног централног. Гетсби и Ешли су млади и типични студенти не баш престижног универзитета, који одлучују да рутину макар накратко прекину краћим излетом у Њујорк. Тамо ће стицај околности, кондициониран самим духом тога (веле)града, у различитим етапама комедије ситуације, изродити обиље забавних, неочекиваних, збуњујућих и неспретних епизода, да би се оне ипак све окончале у опуштајућем и нимало непредвидивом хепи-енду.

Уредница емисије Тања Мијовић.