Бетовен и политика

Бетовен је 1790. године у Бону компоновао кантату поводом инаугурације Леополда II Хабзбуршког за цара Светог римског царства немачке националности. Рукопис ове кантате пронађен је 1884. године и не постоје подаци о томе ко је ово дело поручио и да ли је било изведено за Бетовеновог живота. Реч је о опсежној вокално-инструменталној партитури, са наглашеним бриљантним оркестарским ефектима и виртуозним епизодама облигатних инструмената, која се састоји од оркестарских речитатива уз пратњу хора, сопранске арије, терцета и завршне хорске нумере.

Француска буржоаска револуција донела је значајне промене у односу музике и политичких догађаја. Разарајући изворе легитимитета „Старог режима" – монархију и цркву – Француска Република је нове изворе легитимитета тражила у идеалима хуманизма, разума, али недуго потом и у новоуспостављеној војној превласти. Водећи француски композитори писали су пригодна вокално-инструментална дела која су се по правилу изводила у оквиру светковина на отвореном. Једно од водећих места припадало је Етјен-Николи Меилу, који је, захваљујући свом ангажману у револуционарним дешавањима, 1795. године постао први композитор и један од најмлађих чланова Француског института, односно удружења француских академија. Истовремено, у званичним извештајима, као и у саопштењима државних службеника, истицан је његов допринос јавним светковинама.

У току Бечког конгреса, великог дипломатског састанка одржаног током 1814. и 1815. године, чији је циљ био да утврди услове мира након пада Наполеона, Бетовен је компоновао низ пригодних композиција које су величале рестаурацију европских монархија. Бетовенова кантата Мирно море и срећан пут опус 112, заснована је на стиховима Јохана Волфганга Гетеа, а писана је за свечарске приредбе у оквиру самог конгреса. Бетовен је компоновао и нумере за политички обојене позоришне приредбе - трагедију Тарпеја и зингшпиле Срећне вести и Славолуци - међу којима се издваја химна Германија из зингшпила Срећне вести, замишљена као алегоријска химна у славу Немачке.

Аутор Срђан Атанасовски
Уредница Сања Куњадић