Музика света

Вечерашњом емисијом започињемо двомесечни циклус у оквиру којег ћемо представити репрезентативне албуме из опуса француске дискографске куће Окора, специјализоване за објављивање оригиналних звучних записа традиционалне музике из читавог света.

Шинави представља уметничку музику развијену из шаманског ритуала, коју је у прошлости изводио мали инструментални ансамбл као пратњу играма и певању. Како се шамански ритуали више не практикују, шинави је из ритуала транспонован у концертни простор, задржавши у њему своје основне одлике.

Како се претпоставља, реч шинави води порекло од речи sanae или sanoe, које се помињу у Легендама и историји три краљевства Кореје, као и у Историјским записима из Три краљевства, а односе се на Источну реку и Источну Земљу. Поједини извори наводе да се веза шинавија може успоставити и са традиционалном музиком из доба Шила династије, која је владала у периоду од 57. године пре н. е. до 935. године н. е.

У прошлости је термин шинави имао двојако значење: односио се и на ритуал - gut, као и на његову музичку, певачку и плесну пратњу, док су најпознатији стилови gut-а неговани на острву Јиндо, у провинцији Кјонги-до, као и на обалама Источног мора.

Наиме, музичка пратња ритуалима на острву Јиндо одликовала се меланхоличним мелодијама, обогаћеним разноврсним орнаментима, уз учесталу употребу вибрата и силазног полустепеног глисанда на крајевима мело-целина. Како наводе извори, овај стил је највише утицао на обликовање шинавија као самосталног музичког жанра. Потом, у провинцији Кјонги-до биле су присутне радосне и живахне мелодије, али које нису стварале мелодијске и ритмичке контрасте, односно тензије и релаксације, које су неопходне за шинави. Коначно, музичка пратња шаманских ритуала, какви су се практиковали на обалама Источног мора, одликовала се употребом различитих перкусија које су у музицирању стварале комплексне ритмичке структуре, али које су ограничавале заједничко импровизовање музике, што је једна од најзначајнијих карактеристика шинавија. Наиме, шинави се импровизује на неколико инструмената, а сама импровизација се одвија у претходно утврђеном метричком и модалном оквиру који музичарима дозвољава слободу. Интерпретатори на традиционалним инструментима сусрећу се на главним звучним тачкама, а потом се раздвајају, имитирајући један другог или парафразирајући различите мотиве које потом транспонују у друге модусе, или их само ритмички варирају. Као резултат оваквог музицирања, ствара се права полифонија, која управо и карактерише шинави као јединствен стил, иако је већина традиционалних музичких жанрова Кореје хомофона или хетерофона.

Емисију је припремила Ирина Максимовић Шашић