Луис Мамфорд: Капитализам, апсолутизам, протестантизам

Луис Мамфорд сматра неодбрањивом тезу Макса Вебера да је протестантизам играо главну улогу у настанку и развоју капитализма, јер се у њој подразумева да се капитализам није формирао све до шеснаестог века, иако се, као мутација, појавио најмање три века раније, да би се до четрнаестог века проширио у Италији - земљи у којој протестантизам никада није успео да створи упориште. Капитализам је у ствари био прва велика јерес средњег века, главни изазов упућен идеалним захтевима хришћанства. И ако средњовековна теологија није успела да искорени ту јерес, разлог за тај неуспех морао би бити јасан: јерес се хранила у окриљу саме цркве и готово од самог почетка уживала је заштиту папа. Није Калвин у шеснаестом, већ је Винсент из Бовеа у тринаестом веку био тај који је први опоменуо људе да морају радити не само због издржавања већ и због гомилања, што би водило ка даљој производњи богатства, тврди Мамфорд и додаје: „Разборита страна капитализма, његова штедљивост, правилност и механички поредак, развила се у бенедиктинским манастирима. Била је то противтежа оној авантуристичкој страни, која се бацила на отварање трговачких испостава и заузимање нових територија за трговину и колонизацију. Црква је и у томе морала имати улогу. Као што је у деветнаестом веку трговина следила заставу, тако је од тринаестог века следила крст. Сами трговци могли су се надати да ће стећи духовне заслуге чином испуњена својих циљева међу незнабошцима. Прелаз с религије на финансије био је тако суптилан, интеракције тако замршене, да је понекад тешко рећи шта је било прво и који је мотив био главни. Нема, међутим, никакве сумње да се теолошки капитализам појавио много пре било какве протестантске доктрине, било у религији или економији".

Текст је део књиге Луиса Мамфорда The Condition of Man коју је први пут објавио њујоршки издавач Harcourt, Brace and Company 1944. године.

Превео с енглеског Алекса Голијанин.
Читао Александар Божовић.
Уредници циклуса Тања Мијовић и Предраг Шарчевић.