Роман Ингарден: Примедбе на маргини Аристотелове „Поетике”

Овај знаменити мислилац је рођен 1893. године у Кракову; студирао је математику и филозофију у Лавову, Гетингену, у Бечу и Фрајбургу, а ментор његовог докторског рада био је Едмунд Хусерл. Од 1933. је радио као универзитетски професор у Лавову, Торуњу и Кракову. Био је члан Пољске академије уметности и Пољске академије наука. За собом је оставио огроман, тематски веома разноврстан опус: од филозофије књижевности, преко естетике и теорије сазнања до онтологије. Мада му је полазиште била феноменологија, временом је формирао свој оригинални стил и терминологију која је обогатила пољски филозофски језик. Створио је сопствену теорију књижевности и дескриптивне естетике и утицао на савремену књижевно-естетичку мисао. Његова најважнија дела су: Књижевно-уметничко дело, О сазнавању књижевно-уметничког дела, Студије из естетике I-II, Доживљај, уметничко дело и вредност и тако даље.

Посебну пажњу заслужује његова интелектуална бескомпромисност. За време немачке окупације објавио је своје кључно егзистенцијално-онтолошко дело Спор око постојања света. Године 1950. због критичког односа према марксизму одузето му је право да држи предавања на матичном Јагелонском универзитету, али је он то време искористио, између осталог, за превођење Кантове Критике чистог ума. Мада је био рационалиста, његова предавања слушали су познати католици, као Карол Војтила и Јузеф Тишнер.

Текст „Примедбе на маргини Аристотелове Поетике" који емитујемо, део je прве књиге Ингарденових Студија из естетике (Studia z estetyki), коју је 1966. године објавио изфавач Państwowe Wydawnictwo Naukowe из Варшаве. Избор из овог дела објавиће издавачка кућа Карпос из Лознице.

Превела с енглеског Љубица Росић.
Читао Александар Божовић.
Уредница циклуса Тања Мијовић.