Савремена читања Великог инквизитора – говори Јован Попов

Институт за студије културе и хришћанства, Народна библиотека Србије и Дом омладине из Београда организовали су научни скуп „Савремена читања Великог инквизитора", поводом 140-годишњице објављивања Браће Карамазових, једног од најзначајнијих романа Фјодора Михајловича Достојевског као и светске књижевности уопште.

Иако је у свом зрелом добу Достојевски био искрени присталица царизма, то није подразумевало апологију режима у којем би сваки вид политичке слободе био искључен. Напротив, његова несклоност политичком радикализму и револуционарним идејама проистицали су делом и из страха од успостављања поретка у којем би појединац био претворен у точкић једне антихумане друштвене машинерије, без обзира на идеолошку природу система. Како запажа Јован Попов, критика једне такве концепције наилази се у мотивацији лика Шигаљева, главног идеолога криминалног кружока у Злим дусима. Тај роман Достојевски је написао борећи се против тада растућих нихилистичких тенденција међу руском омладином, а критика „левог" тоталитаризма указала се као интегрални део те замисли. Једнако критичан писац је био и према „десном" тоталитаризму, како либерално капиталистичком тако и клерикалном. Онај први оспоравао је индиректно већ у својим путописним есејима Зимске белешке о летњим утисцима и у роману Записи из подземља, а овај потоњи директно у поглављу „Велики инквизитор" романа Браћа Карамазови. Мада је радња истоимене „поеме" Ивана Карамазова смештена у Шпанију у 16. веку, док се Шигаљевљева концепција пројектује на блиску будућност, није тешко уочити карактеристичне сличности које још једном показују да тоталитаризми могу имати различита лица, али да им је суштина увек иста: укидање индивидуалне слободе у корист претпостављене друштвене хармоније.

Снимак излагања Кристијана Олаха „Тумачење Великог инквизитора у делу Николе Милошевића" емитоваћемо у понедељак, 3. фебруара.

Уредница циклуса Тања Мијовић.