Фестивал Промс 2019

Рођен 9. децембра 1919. године у Варшави, Мојсеј Вајнберг је започео каријеру радећи заједно са оцем у Јеврејском позоришту. Имао је само двадесет година када су Немци окупирали Пољску, па је пребегао у Белорусију, док су му сестру и родитеље убили нацисти. У Минску је студирао композицију у класи ђака Николаја Римског Корсакова, али је због немачке инвазије морао да пребегне у Ташкент, a 1943. настанио се у Москви, где је живео све до смрти 1996. године.

Дошавши у Москву, Вајнберг је имао велику подршку свог пријатеља Дмитрија Шостаковича, који му је био заштитник, најближи колега и који је имао готово очинску улогу у композиторовом животу. И сам је једном приликом истакао: „Иако никада нисам похађао часове код Шостаковича, себе сматрам његовим учеником и следбеником."

У свом раном опусу Вајнберг је забележио неколико камерних дела, међу којима прве две сонате за виолончело из опуса 21 писане 1945. године, као и неколико гудачких квартета у којима су се посебно истицале виртуозне деонице виолончела, налик онима из Шостаковичевих камерних остварења.

Концерт за виолончело Вајнберг је осмислио августа 1948. године као Кончертино за виолончело и гудаче. Иако није познато да ли су у питању били политички или уметнички разлози, рад на партитури оставио је по страни. Осам година касније - 1956. године - начинио је ревизију овог дела значајно проширивши сва четири става. У овој верзији, Концерт за виолончело у де молу, опус 43 премијерно је свирао Мстислав Ростропович 9. јануара 1957. године када је Московском филхармонијом дириговао Самуил Самосуд.

Иако није познат као остали концерти за овај инструмент, Вајнбергов Концерт за виолончело у де молу, опус 43 једно је од дела за која се веома залаже Сол Габета. У интервјуу објављеном у програмској књижици овогодишњег Промс фестивала, виолончелисткиња Сол Габета је нагласила следеће: „Када сте млад уметник, на почетку каријере, најчешће свирате концерте Шумана, Дворжака или Елгара, али када дођете до те једне тачке у наступима, постајете презасићени овим делима и започињете да истражујете... Била сам веома изненађена када сам открила Вајнбергов концерт, а потом га први пут и свирала. Наиме, када се упознате са животом овог композитора и свим недаћама које су га задесиле, очекујете неки тежак звук са наглим променама. Иако је овај концерт у суштини обојен меланхолијом, музика одише љубављу и позитивним расположењем. Ово дело свако може разумети и веома се радујем што га је публика препознала и прихватила као важно."

Емисију уређује Ирина Максимовић Шашић