Френсис Фукујама: Против политике идентитета

Фукујама је постао светски познат након што је 1992. године објавио књигу Крај историје и последњи човек у којој је изнео идеју да се социјална еволуција завршава планетарним ширењем либералне демокртије, тржишног капитализма и западног животног стила. У последњих неколико година своју пажњу усмерава на улогу културе у савременом економском животу.

У есеју који ћемо емитовати на Трећем програму, аутор сматра да су у двадесетом веку економске теме биле те које су превасходно дефинисале политику. Левица се политички усмеравала ка радницима, и радничким синдикатима, трудила се да оствари програме социјалног благостања, и редистрибуцију богатства у корист сиромашних. Насупрот томе, десница је настојала да смањи државну администрацију, а да промовише приватни сектор. По мишљењу овог теоретичара, данас је политика мање дефинисана економским и идеолошким питањима, а више питањима идентитета. Сада се у многим демократијама левица мање концентрише на постизање широке економске једнакости, а више на промоцију интереса веома разноврсних маргинализованих група, као што су етничке мањине, мигранти, жене, и ЛГБТ особе. Десница, за то време, редефинише своју основну мисију, настојећи да патриотски заштити традиционални национални идентитет, који је често експлицитно повезан са расом, етницитетом, или религијом.

Френсис Фукујама истиче да се на овај начин руши једна дуготрајна традиција, која је постојала раније и састојала се у томе да политичке борбе буду виђене као одраз економских сукоба. „Сигурно је да материјални интереси остају важни, али, још и понешто друго мотивише људска бића: постоје неке силе у људима које боље објашњавају ово што се данас дешава. Широм света, политички лидери мобилишу своје следбенике око идеје да им је достојанство повређено, и да је оно то које се мора вратити."

Текст је превео Александар Б. Недељковић.
Чита Марица Милчановић.
Уредница Оливера Нушић.