Александaр Милосављевић: Позоришне актуелности

Две представе Андраша Урбана – Лептир (према тексту Александра Радуновића и у продукцији Краљевског позоришта „Зетски дом" са Цетиња) и Бордел Балкан (према тексту Јетона Назираја и у продукцији приштинског Театра „Kombëtar") – поклапају се са репертораском концепцијом овогодишњег БИТЕФ-а, указујући на обездуховљеност света који је остао без људи. У обе представе Урбан спроводи прецизну уметничку анализу вероватно најболније тачке у којој се сламају сви покушаји увођења цивилизованих норми на просторима Балкана, а она је одређена злоупотребом мита и перверзним уживањем у потхрањивању митске свести.

„У црногорској представи редитељ раслојава тамошњу актуелну друштвену стварност и, на трагу Радуновићеве драме, показује сву трулеж и лицемерје на којима почива црногорска породица, разуме се као темељ друштва, док је приштинској публици понудио себи својствену жестоко заоштрену слику наличја косовске свакодневице. За нас из Србије свакако је занимљиво што је та слика сагледана из албанског угла, но још је интересантније то што се ова слика заправо нимало не разликује од овдашње. И једна и друга почивају на манипулацијама, лажним митовима и пласирању фалсификованих информација, одржавању високих тензија. Но, понајпре им је заједничко то што већ поменута Урбанова редитељска поетика, заснована на ефектном комбиновању сценско-музичких поступака који на позорници граде усијану атмосферу, наново доказује да је у савременом театру, када га праве врхунски мајстори, могуће рушити правила", коментарише Милосављевић.

Уредница емисије Тања Мијовић.