Милена Драгићевић Шешић: Брегзит пре Брегзита

Британско друштво и Британске студије културе конструисали су свој идентитет често занемарујући енглескост, то јест потребе локалних заједница на територији Енглеске да себе виде, пре свега, кроз своје корене, а мање у светском геополитичком контексту унутар коjeг је дефинисана Велика Британија и британски идентитет. Колонијално наслеђе и његови ефекти, попут мултикултурализма британског друштва и неолибералне тенденције које је тачеризам довео до врхунца у креативним индустријама, проузроковали су низ противречних израза о томе шта је комплексни британски идентитет (од Little Englandism до Cool Britnnia покрета). У том смислу и серијски програми врло широког опсега (по вредностима и темама) добијају светску популарност и трају дуги низ година. Од Coronation Street, серије која је почела да се емитује 1960. године, до Убиства у Мидсомеру, које управо улази у деветнаесту сезону, серије кaо што су Мућке, Broadchurch, Mr Selfridge, Даунтонска опатија постављају различита питања и баве се стереотипима и вредностима заједнице, откривајући у породичном и локалном преплете који су од значаја за (ре)дефинисање контроверзи британског и енглеског културног и националног идентитета. Од носталгије за империјом (Indian Summers) до носталгије за традиционалним енглеским „белим" селом у којем се поштују вредности заједнице, серије се окрећу и питањима друштва из прошлости која до сада нису била у жижи пажње (Mister Selfridge) те репрезентацији маргинализованих и субкултурних перифералних идентитета (Мућке).

Милена Драгићевић Шешић посебну пажњу посвећује начинима на које ТВ серије одговарају на очекивања грађана Енглеске и Британије у промењеним геополитичким околностима - како се у њима рефлектује глобализација, европеизација, регионализам, национализам, те како оне мапирају „нове конфигурације", отварају нова питања и указују на могућа разграничења у поимању енглескости.

Уредници емисија Тања Мијовић и Предраг Шарчевић.