Александaр Зистакис и Иван Миленковић: O Хани Арент

Без Хане Арент се, каже Александар Зистакис, не може мислити савремена политика. Овај став Зистакис поткрепљује упућујући на оригиналност и утемељеност списа Хане Арент, а нарочито инсистирајући на њеном филозофском, политичком, људском интегритету. Иако је била изложена страховитим притисцима како јеврејске заједнице - јер није пристала на то да чудовишног злочинца Адолфа Ајхмана прогласи чудовиштем, већ га је, напросто, сматрала баналним типом без одговорности који се, као такав, одлично уклопио у нацистички полусвет - тако и шире јавности, никада, ни пре ни после те мучне епизоде, није пристајала ни на какве уступке када је у питању мишљење.

Осврће се Зистакис и на Изворе тоталитаризма, вероватно најславнију књигу Хане Арент, али и на њено разумевање истине и лажи у политици, те, нарочито, на појам одговорности. У тренутку, каже Зистакис, када политичке елите, ношене таласом популизма, цинично почну да се позивају на народ као на ентитет у чије име делују, када се представљају као они који долазе из народа и раде само у народном интересу, када, дакле, настоје да избришу разлику између себе и обичних људи, тада елите одустају од сопствене одговорности, лажно се заклањају иза народа и почињу да раде само за себе и сопствене интересе. Тада се елита више ни не може звати елитом. Истовремено, међутим, претварајући људе у пуке послушнике, популистичка власт разара здраво ткиво друштва, појединци губе осећај за одговорност претварајући се у саможиве јединке и постају поданици без икакве одговорности према заједници, збуњени послушници без интегритета, маса подложна свим видовима манипулације.

Уредник Иван Миленковић