Антологија српске музике

Дела Марка Тајчевића: Четири духовна стиха, Српска игра, Дивертименто за три виолине и Седам балканских игара у оркестарској верзији

Рођен у Осијеку 1900. године, Марко Тајчевић је студије започео у Загребу, а потом их наставио у Прагу и Бечу. Након повратка у Загреб радио је као професор у Женској грађанској школи, Учитељској школи и Реалној гимназији, као и у музичкој школи Лисински, чији је био један од оснивача. Године 1940. долази у Београд, где ради најпре као професор Средње музичке школе при Музичкој академији, а потом у периоду од 1945. до 1966. као професор композиције и теоријских предмета на Музичкој академији.

Према речима Властимира Перичића, Тајчевићев музички језик заснован је на неисцрпној инспирацији народним музичким стваралаштвом, које он вешто транспонује у звучни простор уметничке музике. Истанчаним осећајем за стилизацију фолклорног материјала, Тајчевић остварује класично уравнотежен музички израз умерено савременог хармонског језика и тонално-модалних структура. У средишту његовог композиторског интересовања, посебно место заузимају вокални облици, међу којима се истичу световна дела попут Македонских песама, Три мадригала, Јурјевских попевки, као и духовна остварења - Четири духовна стиха, Опело и Литургија.

Емисију уређује Ирина Максимовић

Антологија српске музике

Програмска шема

Коментари