Разум и осећајност

Чешки пијаниста и композитор Вацлав Јан Томашек био је аутодидакт, али га то није спречило да постане један од водећих професора клавира тог доба, подучавајући децу виђених аристократа, али и читав низ касније успешних композитора попут Јана Вацлава Воришека, Александра Дрејшока и Едварда Ханслика. Томашек је тако постао доминантна музичка фигура у Прагу током прве половине 19. века, а осим угледнх ђака, утицај овог аутора су ширила и његова дела, пре свега песме и клавирске композиције. Током тридесетих и четрдесетих година 19. века, окупљања понедељком у његовом салону су постала значајни културни догађаји, које су, између осталих, током боравка у Прагу, посећивали Клара Шуман, Вагнер, Берлиоз, Паганини и Оле Бул.

У опусу Вацлава Јана Томашека налазе се симфоније, клавирске композиције и соло песме, које представљају можда и најуспешнији сегмент његовог ауторског стваралаштва. Већина ових композиција написана је на текстове на немачком језику - на стихове Гелерта, Шилера, Клопштока и, наравно, Гетеа. Рана дела представљају непретенциозне комаде аутора са великим талентом за мелодију, док су каснија дела обимније баладе, са више контрастирајућих одсека. У уметничком смислу, најзначајнију групу радова представља 41 песма на Гетеове стихове, које је Томашек написао 1815. године. Композитор и песник су се срели двадесетих година у бањама Егер и Маријенбад, када је Томашек извео своја дела пред Гетеом. Према сведочанствима савременика, Гете је био веома задовољан овом верзијом својих дела, посебно због њихових једноставних, атрактивних мелодија и јасног, недословног приступа тексту. Вечерас слушате ове песме у извођењу сопрана Камиле Мазалове и пијанисткиње Монике Кноблохове.

Уредница емисије: Ивана Неимаревић