Александaр Милосављевић: Позоришне актуелности

Питер Брук је један од најзначајнијих савремених редитеља, театарски стваралац и мислилац чије су књиге и есеји, између осталог, позоришној критици и театарологији подариле безброј лапидарних, но савршено тачних дефиниција онога што чини саму суштину позоришне уметности. Своја размишљана о Шекспиру аутор започиње питањем ко је уистину аутор Хамлета, Сна летње ноћи, Отела, Краља Лира, Магбета, Ричарда Трећег, Ромеа и Јулије и осталих знаменитих трагедија, комедија, историјских комада и сонета. Осврће се, дакле, на древну дилему која већ дуже од сто година искрсава у јавности - како у стручној, тако и у оној најширој. Но, за британског редитеља ту заправо дилеме и нема, нити је може бити, пише Александар Милосављевић: „Шекспир је, уверен је Брук, створио све оно због чега се свим поменутим насловима с разлогом дивимо и сматрамо их врхунцима књижевне уметности, али и филозофске мисли... Брук, уз много ваљаних аргумената, констатује да је суштина Шекспирове списатељске личности несумњиво формирана у специфичном амбијенту елизабетанског позоришта, међу тадашњим лондонским глумцима, по локалним крчмама, где су време проводили и стварали виђенији драмски писци епохе, сви одреда суочени са истим очекивањима оновремене публике. И сам Питер Брук је уосталом учио од глумаца - директно, сарађујући с њима, али и индиректно, размишљајући о Шекспировом драмско-литерарном проседеу. Отуда се кроз причу о Шекспиру постепено промаљају снажни аутобиографски призори из Бруковог живота, и то не једино оног уметничког, а читаоци откривају не само до које мере су редитељева каријера и Шекспиров опус суштински повезани, већ и како је Елизабетанац заправо формирао неке од најупечатљивијих редитељских ставова и уметничких полазишта који одређују и Брукову каријеру и његов опус."

Уредница емисије Тања Мијовић.