Средњовековна музика Кипра

Једна од највећих збирки француске средњовековне музике данас се налази у Националној библиотеци у Торину. Међутим, ова збирка 166 песама и полифоних миса и мотета, која се данас колоквијално назива Торински рукопис, не садржи композиције настале у Француској, већ у најисточнијој западноевропској краљевини тог доба - Кипру. Наиме, након пораза у бици код Хатина и потоњег губитка Јерусалима, некадашњи владар овог крсташког краљевства, Ги Лузињан, је уточиште пронашао на овом острво. Он је од темплара откупио Кипар, а са собом донео и титулу, као некадашњи суверен Јерусалимске краљевине, те је у наредних 300 година породица Лузињан владала Кипром, као најудаљенијом територијом на којој је негована француска култура.

Желећи да поставе чврсте темеље својој власти, владари из ове династије тежили су да створе феудално друштво по узору на она на западу, окружујући се великим бројем француских племића, који су са собом донели своју кутуру, језик и свој специфичан начин живота.

Једно од ретких материјалих сведочанстава ове епохе је Торински рукопис, настао највероватније почетком 15. века, у тренутку када је двор Јануса И Лузињана био један од центара европске културе и музике. Поред песама, у њему су сакупљени бројни музички записи корала, мисних циклуса, мотета на француском и латинском, вирлеа, балада и ронда, које су, могуће, компоновали Жиле Вели и Жан Анел, музичари на двору Јанусове супруге, Шарлоте Бурбонске. Ова збирка се зато сматра највећом ризницом француске музике у распону од позног 14. века до рукописа Арс нове и франко-бургундксих рукописа са краја 15. века.

Торински манускрипт је јединствен по много чему - није забележено ниједно име аутора ових дела, а што је још интересантније, ни у једном другом кодексу из овог доба, не може се пронаћи копија неке од композиција које су у њему сачуване. Истраживачи наводе да је велика пажња била посвећена избору и редоследу репертоара у овом рукопису, те да полифоне композиције представљају савршен израз укуса кипарског двора. Конзистентност стила и композиционих техника примењених у овим делима, навела је Данијела Лича-Вилкинсона да изјави да је су у питању радови „веома компетентног, инвентивног, али притом не и изузетног композитора".

Уредница емисије: Ивана Неимаревић