Музеј звука

„Давидови покајнички псалми” Орланда ди Ласа, у интерпретацији ансамбла Henry's Eight

Један од најзначајнијих циклуса полифоних композиција позне ренесансе настао је убрзо после Ласовог именовања за кампемајстора на двору војводе Албрехта V у Минхену, 1563. године. Дела су објављена у богату украшеном рукопису са илуминацијама сликара Ханса Милиха, који се данас сматра јединственим у свету. Давидови покајнички псалми нису компоновани за литургијске потребе, већ су писани као део дворске музичке праксе. То је видљиво из саме дужине композиција - поједине трају и до тридесет минута, што је велики изазов за певаче. Иако се сматрају једним од врхунаца ренесансне полифоније, ова дела се не изводе често, нити постоји већи број њихових снимака, јер је за њихово извођење потребна посебна физичка припрема.

Баварски дворски званичник Самуел Квикелберг, Ласов савременик, записао је поводом ових псалама следеће: „Ласо је тако умешно приказао садржај текста својим ламентозним и тужним мелодијама, прилагођавајући, где је то било потребно, музику темама и речима, исказујући снагу различитих емоција, представљајући теме као да нам се одвијају пред очима, да човек не зна да ли нежност емоција више краси тужне мелодије или тужне мелодије красе нежност емоција."

Музеј звука

Програмска шема

Коментари