Грамофонија – Јоханес Брамс: Трећа симфонија у Еф-дуру

Кајлберт је током педесетих постао један од најуспешнијих диригената под окриљем компаније Телефункен. Почетком деценије је скренуо пажњу веома успешним албумом са Хиндемитовим остварењима, а касније је објавио и неколико албума са етикетама Дека и Меркјури. Ипак, чини се да је пуну дискографску афирмацију постигао на преласку у шездесете године са серијом плоча које је објавио за Телефункен, снимајући са хамбуршким и бамбергершким оркестром чувена симфонијска остварења Моцарта, Бетовена, Брамса, Штрауса и Брукнера. Ове плоче су дистрибуиране широм Европе, а значајног успеха су имале и у Канади, преко етикете London Records of Canada, која је продавала Декине и Телефункенове плоче у Северној Америци. Снимци су релизовани у стерео технологији, али су постојала и издања под лиценцом која су израђена у моно звуку. У овом продукцијском таласу је настала и плоча коју вечерас емитујемо. Значајно је истаћи да је Кајлберт два пута снимио Брамсову Трећу симофнију у веома кратком периоду. Поред записа којем је емисија посвећена, овај диригент је релизовао и сличан албум са оркестром из Бамберга додавши на плочу још и три Мађарске игре. Иако је каснија плоча имала више комерцијалног успеха, на снимку са хамбуршким оркестром је очувано понешто од препознатљивог шарма Телефункенове продукције педесетих, који се касније постепено изгубио у трци за квалитетом.

Југотон је крајем педесетих и почетком шездесетих година објавио низ албума из Телефункеновог каталога, најчешће са великим оркестарским остварењима, уз мањи број винила са камерном и солистичком музиком. Поред Кајлбертовог албума са Брамсом, ова продукцијска кућа је израдила и плоче са снимцима Бетовенове треће и пете симфоније у тумачењу истих исвођача, као и неколико издања са камерном музиком, такође, са делима класика.

Аутор Милан Милојковић