Музика XX века – Лу Херисон

Лу Херисон је рођен 1917. године. Детињство и младост провео је у подручју око Сан Франциска где је био изложен најразличитијим музичким утицајима: грегоријанском певању, шпанској, мексичкој и индијанској фолклорној музици, као и џезу и класичној музици. Студије музике започео је код Хенрија Кауела, када је упознао Џона Кејџа са којим је организовао серије концерата нове музике посвећене удараљкама за које је и написао велики број дела. Композицију је затим студирао и на Универзитету Лос Анђелеса код Арнолда Шенберга. Године 1943, преселио се у Њујорк где је радио као музичар и музички критичар. У том периоду упознао је и Чарлса Ајвза чију је Трећу симфонију дириговао приликом њеног премијерног извођења. После премијере Ајвз је добио Пулицерову награду за ово дело, коју је желео да подели са Луом Херисоном. Ипак, успех у Њујорку је био превише стресан за Херисона, који се 1953. године враћа у Калифорнију. Настањује се у Аптосу и започиње да се бави истраживањем нових начина „штимовања", као и музиком Азије и звуком индонежанског гамелан оркестра. Године 1967. сусрео је Вилијема Колвига који ће му постати животни и уметнички партнер. Заједно ће конструисати „Амерички гамелан", скуп металофона штимованих у природној Де дур скали, саграђених од лако набављивих и одбачених материјала. На тај начин успели су да интегришу звук индонежанског гамелана, рециклираних отпадних материјала, ансамбла удараљки и природне интонације у једно. Целокупни опус Луа Херисона обележен је јасним, левичарским политичким ставовима базираним на идеји мултикултуралности, еколошке одговорности и пацифизма које је истицао у својим текстовима и музичким композицијама. Занимљиво је напоменути да је Херисон био и цењен сликар, песник, калиграф и креатор неколико компјутерских фонтова. Преминуо је 2003. године.

Уредница Ксенија Стевановић