Музеј звука

Овај енглески композитор, рођен 1592. године у Кенту, био је музичар на двору Чарлса I, где је уживао репутацију виртуоза на „виоли бастарди" - најмањем од свих инструмената из ове породице. Сам краљ је наводно рекао да Џенкинс „чини чуда на тако неугледном инструменту".

Током енглеског грађанског рата, као и други музичари са двора, Џенкинс је намештење нашао у унутрашњости Енглеске, у аристократским домовима виђенијих ројалиста, где је писао старе облике композиција за виоле, као што су In Nomine, али и програмску музику у којој би кроз пар павана-гаљарда описивао сукоб две зараћене стране. Током периода Кромвелове владавине и одсуства организованијег музичког живота, Џенкис се углавном посветио писању музике за кућно извођење, остављајући за собом око седамдесет свита.

Након Рестаурације, поново је добио место на краљевском двору, али је тада већ прошла мода музике за консорт виола. Џенкинс је, међутим, и даље уживао велики углед, те му је омогућено да остане у провинцији и компонује на миру до своје смрти, 1678. године.

Као уметник који је умро у својим позним осамдесетим, Џон Џенкис је био сведок промена које су се одиграле у музичком животу Енглеске - од времена у којем је стварао Вилијам Берд, па до новог стила Хернија Персла. У његовом опусу пре свега су присутне фантазије за консорт од четири, пет или шест виола, као и бројни плесови за овај инструмент. Стилски, Џенкинс је био нешто конзервативнији композитор него његов пријатељ Вилијам Лоз, али су његова дела красили сензуални лиризам, врхунска занатска техника и оригинална употреба тоналитета и контрапункта.

У вечерашњој емисији пратићете Фантазије Џона Џенкинса објављене на двоструком албуму ансамбла Фретворк.

Уредница емисије Ивана Неимаревић