Ораторијуми – Георг Фридрих Хендл: Израел у Египту

Израел у Египту је јединствено дело у Хендловом опусу. Док већина његових ораторијума има новонаписана либрета која драматизују одређене библијске теме, ово дело користи текст који је преузет директно из Старог завета. Такође, овај ораторијум карактерише изузетно велики, чак и предоминантан број хорских нумера, што је иновативан захват који ће Хендл донекле поновити три године касније у Месији.

Године 1737. Хендл је написао свечану химну за погреб краљице Карoлине супруге енглеског краља Џорџа II и био је јако задовољан овим делом. Како је знао да ће мали број људи инцијално чути ову композицију, одлучио је да уз одређене текстуалне промене искористи своју музику и презове је у Туговање Израиљаца због Јосифове смрти, која је постала први део троделног ораторијума о Мојсијевом избављењу Јевреја из египатског ропства. У друга два дела искоришћени су библијски текстови које је вероватно изабрао и компилирао Чарлс Џененс. У трећем, који је први компонован, Израиљци славе Мојсија, док се у другом на драматичнији начин описују догађаји који су довели до бекства из Египта: само прогонство, тешкоћу ропства и божју казну која је задесила Египћане све до потере за бегунцима и дељења Црвеног мора.

Популарност италијанске опере је у том тренутку била у опадању у Лондону, те су љубитељи опере мислили да ће им ораторијум пружити солистичке нумере и драмску напетост за којом су жудели. И стварно, ораторијум Саул који је Хендл представио три месеца пре Израела у Египту им је пружио управо то. У поређењу са њим, бројни хорови и међу њима раштркане солистичке арије и дуети из Израела у Египту, звучали су им исувише „црквено" или „превише озбиљно за обичне уши" како је то један савременик записао. Хендл је покушао да спасе ствар на брзину тако што је увео арије из других дела - чак и неке на италијанском - за друго извођење неколико дана касније, али ни овакви захвати нису помогли да се дело одржи на репертоару.

Парадоксално, управо је фокус на хорске нумере и општи свечано-црквени тон оно што је касније допринело каснијој популарности овог дела. Неколико година после Хендлове смрти, ораторијум је све чешће извођен и са све већим извођачким апаратом, а у XIX веку Израел у Египту је постао и омиљена литература бројних певачких друштава.

Уредница Ксенија Стевановић