Стереорама – Џез панорама

У шестој емисији циклуса у којем, према књизи публицисте Светолика Јаковљевића пратимо развој гитаре у џез музици, стижемо до шездесетих година прошлог века. У овој деценији истичу се четворица вансеријских гитариста: Вес Монтгомери, кога смо већ представили, Џим Хол, Кени Барел и Џорџ Бенсон.

О Џиму Холу Светолик Јаковљевић у својој књизи каже: „Рођен је 1930. године у Бафалу (Њујорк), у породици у којој су сви свирали... Професионалац је од своје тринаесте године. Као и многе друге и њега су звуци гитаре Чарлија Кришчена привукле џезу. У шеснаестој години завршио је Кливлендски институт за музику. Крајем педесетих, био је запажен у оригиналном квинтету Чика Хемилтона са виолончелом, следеће године опет у једном саставу који истражује - у трију Џимија Џуфрија. Пратио је Елу Фицџералд, па онда Ива Монтана на његовој вишемесечној америчкој турнеји. Направио је значајне снимке са клавиристом Билом Евансом и саксофонистом Сонијем Ролинсом.

Џим Хол, цењени је гитарист, музичар кога су назвали песником џеза, али је ипак, живео тешко средином шездесетих година. Пријатељи су му давали резервне жице пред турнеју јер није имао новаца да их купи, али, то је било време опадања интересовања за џез. Већ неколико година касније стање се побољшало. Џим Хол је опет у врху вредновања критичара".

„Кени Барел је рођен у Детроиту 1931. године. Шест узастопних година, од 1968 до 1973, био је први на листи критичара. По овим резултатима најприметнији је на џез сцени после смрти Веса Монтгомерија. У детињству је желео да свира саксофон, али породични буџет није могао то да му омогући. Задовољио се много јефтинијим инструментом - гитаром. Свирао је у локалним групама и од тога плаћао своје школовање, па је у двадестпетој години дипломирао музику. Његово мишљење о томе је следеће: Студирање ми није помогло у послу на сцени, али образовање ми је омогућило да као личност схватим свет око себе и своје музичке и друге проблеме..."

„Џорџ Бенсон рођен је 1943. године. Пре него што је постао певачка звезда свирао је најпре ритам и блуз а потом џез. Почетком шездесетих свирао је са клавиристом и оргуљашем Џеком Мекдафом, а средином исте деценије води свој састав. Касније је приступио продуценту Криду Тејлору који је од њега хтео да направи наследника Веса Монтгомерија". Ангажовао је Монтгомеријевог аранжера, који се побринуо за истоветан звук оркестра као и за репертоар сличан оном који је имао Бенсонов славни претходник.

Аутор: Јадран Ерчић