Стереорама – Џез панорама

У наставку серијала у којем пратимо пут гитаре у џезу, служећи се истоименом књигом Свете Јаковљевића, представићемо Џимија Ренија (1927-1995), Херба Елиса (1921-2010) и Веса Монгтомерија (1923-1968).

Ево шта Јаковљевић каже у својој књизи о овој тројици музичара:

„Ако је Тел Фарлоу сјајни бибап гитариста, Џими Рени јесте представник кул џеза, стила који је дошао касније, и у поређењу са агресивношћу бибап звука деловао као нека врста мирнијег приступа џез материји. Овако је Џими Рени представљен у једној доброј енциклопедији: Нема сумње да је његов мелодијски, инвентивни и лирски стил доказао да је он најутицајнији у историји џез гитаре. Прошао је кроз различите оркестре и мале саставе, а 1953. године заменио је Тела Фарлоа у Трију Реда Норва. После неколико година успешне сарадње са Стеном Гецом, изучавао је виолончело и студирао је композицију. Свирао је ређе сола у акордима, али му је свирање у сингл техници обезбедило високо место међу креативним џез гитаристима.

Херб Елис рођен је 1921. године у Тексасу где се свира кантри музика и блуз... Веома је активаан и приметан на сцени педесетих година, а и касније, све до смрти 2010. године. Провео је три године у оркестру Џимија Дорсија, а праву каријеру је започео када је педесетих година заменио Барнија Кесела у Трију Оскара Питерсона. У Трију је провео пет година, а потом је четири године био пратилац певачице Еле Фицџералд на светским турнејама.

Шездесетих година прошлог века јављају се јаке музичке личности које проширују главне струје џез гитаре започете педесетих година. Критичари су својим већ традиционалним гласањем издвојили на прва места Веса Монтгомерија (пет пута), Џима Хола (три пута) и Кенија Барела (такође три пута). Вес Монтгомери, црначки гитариста, рођен је у Индијанаполису. Почео је да свира гитару у својој деветнаестој години, подстакнут музиком Чарлија Кришчена. Са двојицом браће, једним за клавиром (Бадијем), а другим за контрабасом (Монком), био је активан на локалној сцени, све док га није открио алтиста Кенонбол Едерли и препоручио фирми Риверсајд. Прву плочу је снимио 1959. године. До своје смрти био је цењен и поштован џез музичар, а по речима критичара Ралфа Глизона, Вес Монтгомери је био највећи догађај у гитари од времена Чарлија Кришчена. Окидао је жице палцем, јер како је сам рекао, то му даје ближи контакт са жицама и добија тон који воли. Потом је додао: И не морате да свирате брзо..."

Аутор: Јадран Ерчић