Баге и симфонија са руба Европе

Симфонија број 16 у Ге-дуру Карлоса Багеа, потиче из последње деценије 18. века, а препознатљива је по другом, лаганом адађо ставу, у коме гудачки инструменти своје деонице изводе са сординама, као и концизном и прегнантном финалу у облику ронда, у коме је посебно занимљива сажетост епизодних тема, односно одсека, у односу на главну тему ронда. Јасна је Багеова тежња да се, у третману тема, хармонским решењима и оркестарским фактурама, придржава једноставних и суздржаних решења, која се неретко чине конвенционалним чак и у поређењу са Багеовим главним узором на пољу симфонизма, Јозефом Хајдном.

Симфонија број 2 у ге-молу, Јоакима Николаса Егерта, немачког композитора активног у Шведској, посвећена је шведском државнику и аристократи Андерсу Скјолдебранду. Рођен 1779. године у тадашњој Шведској Померанији, данашњем балтичком приобаљу Немачке, Егерт је радио у дворској капели у Стокхолму од 1802, и то најпре као виолиниста. У периоду од 1808. до 1812. године обављао је дужност капелмајстора, те је био заслужан за увођење Моцартових опера и Бетовенових симфонија на репертоаре, а у овим годинама је шведској публици представио и своје четири симфоније.

Жоао Домингус Бомтемпо, рођен 1775. у Лисабону у италијанској музичкој породици, одлучио се за каријеру ван света опере и у прве две деценије 19. века образовао се и радио у Паризу и Лондону, као пијаниста-виртуоз и композитор. Вративши се у Лисабон 1820. године, Бомтемпо је основао Филхармонијско друштво и постао једна од водећих личности у музичком животу Португалије. Његова прва симфонија открива Хајдна као узора, а конципирана је са лаганим уводом у први став и менуетом на месту другог става. Трећи став, анданте, прати слободну форму теме са варијацијама, а упечатљив је због оркестарских решења која у први план доводе дрвене дувачке инструменте.

Аутор Срђан Атанасовски
Уредница Сања Куњадић