Милан Суботић: Глад у украјинском жртвеном наративу

У овом раду који је део обимније студије о политици историје савремене Украјине, аутор је анализирао виктимолошки аспект национално-историјског украјинског наратива у чијем средишту су расправе о милионским жртвама глади током совјетске колективизације с почетка тридесетих година прошлог века. Започети у оквиру академске историографије, спорови о „Холодомору" (тј. „морењем или убијањем глађу") били су превасходно фокусирани на питање његове карактеризације као геноцида који је совјетска власт спроводила против сељаштва као већинског дела украјинске нације. У првом делу текста Суботић је детаљно анализирао аргументе у корист и против интерпретације „велике глади" као „геноцида", те је интерпретирао последице које је прихватање ових супротстављених становишта имало у конституисању националне самосвести савремене Украјине. Указивањем на различите могућности тумачења правног концепта „геноцида", у другом делу рада су тематизоване њихове функције у формулисању „политике историје" током различитих периода пост-совјетског развоја Украјине. Истакавши важну улогу меморијалних и комеморативних пракси обележавања Холодомора у конструкцији „жртвеног националног наратива", Милан Суботић је указао на неједнаку рецепцију тог наратива у различитим регионима Украјине, те на парадокс према коме су национално-интегративни капацитети тог наратива били најограниченији управо у оним деловима земље који су били највише погођени глађу. Поред колективног памћења трагичне прошлости, одлучујућу улогу у ширењу и прихватању представе о жртвеном статусу нације имало је оспоравање територијалне целовитости Украјине од стране Руске Федерације. Под утицајем текућег „хибридног рата", жртвена компонента украјинске политике историје оличена у Холодомору потиснута је у други план истицањем њене херојске компоненте симболизоване у истицању историјског континуитета борбе за националну независност и државни суверенитет.

Уредница Оливера Нушић.