Баге и симфонија са руба Европе

Композитор и оргуљаш Карлос Баге рођен је у марту 1768. године у Барселони, где га је музици подучавао ујак. Већ са осамнаест година Баге је постао оргуљаш катедрале у Барселони и на овом положају је остао све до своје смрти. Играо је активну улогу у музичком животу свог родног града, а посебно је била цењена његова вештина импровизације на оргуљама. Баге је био плодан композитор чија су дела извођена широм Шпаније, а био је значајан и омиљен и као педагог. Већина његових симфонија су четвороставачне, са менуетом на месту трећег става, и у њима се огледају јасни утицају Хајдновог симфонијског израза.

Дански композитор Кристоф Ернст Фридрих Вајзе шест година је млађи од Багеа, а иако рођен у Хамбургу, након што је као петнаестогодишњак отишао у Копенхаген да учи вештину компоновања, целу своју каријеру провео је у данској престоници. Слично као и Баге, али и многи други симфоничари на рубу европске музичке сцене, Вајзе је пре свега био поклоник Хајднове симфонијске традиције и са сумњом је посматрао трансформацију жанра у рукама Лудвига ван Бетовена. У периоду од 1795. до 1799. године компоновао је свој симфонијски опус, који се састоји од седам дела, и коме се повремено враћао у току своје каријере прерађујући одређене ставове како би послужили као нумере у сценској музици којој се активно посветио у наредним деценијама. Највећи успех имала је последња, Седма симфонија, која је 1803. штампана у Бечу.

Симфонија из пера Фридриха Лудвига Емилијуса Кунцена такође долази из Данске: рођен 1761. године у Либеку, Кунце је у Копенхагену био ангажован као сценски композитор, оперски импресарио, али и пијаниста и организатор јавних концерата. Његова сценска дела показују јасан утицај Моцартових опера и Хајднових ораторијума, за чија је премијерна извођења у Данској уједно био заслужан. Једина симфонија коју је написао, конципирана у тоналитету ге-мола, настала је око 1795. године на рубу његових интересовања и сачувана је у рукопису.

Аутор: Срђан Атанасовски