Божићна музика протестантске цркве у 18. Веку

Рођен 1714. године у Саксонији, скоро читаву своју каријеру Готфрид Аугуст Хомилијус је везао за Дрезден, где је добио место оргуљаша са 28 година живота. Године 1755. постао је кантор и учитељ музике у цркви Светог Крста, истакавши се и као одличан педагог. Ово намештење је заправо подразумевало и дужности управника музике у три највећа дрезденска лутеранска храма, а пошто је шездесетих година 18. века, током Седмогодишњег рата, Кројцкирхе уништена, Хомилијус је превасходно био активан у Богородичининој цркви. Ангажован пре свега на пољу духовне музике, Хомилијус се истиче као изузетно плодан стваралац. Са опусом који је обухватао скоро све жанрове црквене музике – укључујући оргуљска дела, мотете, кантате, магнификате, пасије и ораторијуме – Хомилијус се сврстава у сам врх композитора лутеранске музике 18. века. Највећу славу стекао је као композитор опсежних вокално-инструменталних дела, а његов опус обухвата и целокупан годишњи циклус лутеранских богослужбених кантата који је компоновао у последњим годинама свог живота. Примењујући јасан декламаторни стил, Хомилијус је неретко посезао за илустративним динамичким контрастима, задржавајући се у оквирима једноставне хармоније. У његовим делима контрапунктска техника више нема првенство, већ је акценат на богатству мелодијске инвенције на коју је утицала опера тог доба. Присутна је тежња ка поједностављењу мелодијских контура, по угледу на народни напев. Његова остварења тумаче се и као најзначајнији пример Емпфиндзамер стила у сакралним вокално-инструменталним жанровима, а с тим у вези је посебно занимљиво на који начин се стилска хетерогеност користи за пажљиво уобличавање специфичне експресивности која карактерише естетику осећајног стила. У свом Божићном ораторијуму Хомилијус користи јасне референце на фолклор, које овом његовом опусу дају посебан жовијалан тон.

Као и Хомилијус, Готфрид Хајнрих Штелцел пореклом је из Саксоније, а своју каријеру започео је путујући Средњом Европом и Италијом, са ангажманима у градовима попут Вроцлава, Прага и Бајројта. Иако је стекао широко образовање и остварио запажене успехе на пољу италијанске опере, Штелцел је 1719. године прихватио положај капелмајстора у Готи, где је остао све до своје смрти, те не чуди што протестантска богослужбена музика чини велики део његовог плодног опуса. Његов Божићни ораторијум потиче из 1736. године и заправо представља циклус од пет кантата намењених данима Божића. Штелцелово дело одликује инвентивна употреба свечарских боја лимених дувачких инструмената, укључујући и ловачки рог, умешно владање контрапунктском техником и нетипизирана решења у изради речитатива.

Аутор Срђан Атанасовски
Уредница Сања Куњадић