Јакопo Форони: Маргерита

Главне улоге тумаче: баритон Јуриј Јурчук као гроф Родолфо, баритон Матео Д Аполито као Сер Матео, мецосопран Алесандра Волпе као Маргерита, тенор Ендрју Стенсон као Ернесто, сопран Ђулијана Ђанфалдони као Ђустина, баритон Филипо Фонтана као Роберт, тенор Ји Хјун Ким као Гаспаро. Хором и оркестром фестивала у Вексофрду диригује Тимоти Мајерс.

Фестивал у Вексфорду се поново вратио једном Форонијевом делу пошто је 2013. године на светло дана изнео његову оперу Кристина, краљица Шведске. Критика је тада утврдила да је то једно од највећих открића заборављеног дела у 60 година дугој историји фестивала. Разлог за заборав који је прекрио Форонијево дело, вероватно лежи у чињеници да је овај италијански композитор преминуо релативно млад у Стокхолму, где је био руководилац италијанске оперске компаније. У том тренутку, што можемо видети из његових преосталих партитура, Форони је могао бити достојан ривал Вердију, наследник Доницетијевог стила, иако је истовремено својом одлуком да напусти Италију показивао и нешто друго - космополитски дух и велико познавање симфонијске музике немачког културног круга.

Маргерита је била Форонијева прва опера чија је премијера уприличена 4. марта 1848. године у Краљевом театру у Милану. Примљена је са великим ентузијазмом, а угледни критичар Алберто Мацукато, је похвалио добру равнотежу између озбиљности и комедије и лепу боју оркестарског звука. Један од модела за Маргериту је могла бити и Доницетијева опера Љубавни еликсир са којом дели место радње смештену у руралну средину - у овом случају у швајцарском планинском селу, а сама партитура садржи одјеке фолклорне музике и евокације романтичарског пејзажа. У том смислу не чуди што је сам Форони класификовао своје дело као „мелодраму семисерију", дакле као сентименалну комедију са срећним крајем, после бројних перипетија и озбиљних претњи. Либрето је написао Ђорђо Ђакети, тражени писац оперских предложака тог доба, као адаптацију француског текста Ежена Скриба који је био намењен за незавршену оперу Адриена Боалдјеа. Иначе, важно је напоменути да је Краљев театар за који је Маргерита писана, било мало интимно позориште у близини Скале, те је Форони њему и прилагодио свој оркестарски апарат.

Уредница Ксенија Стевановић