Радионица звука – Ана Котевска: Вода звира

Пројекат је реализован као прилог Радио Београда манифестацији одељења Арс акустика Еурорадија Рођендан уметности 2018. у директном преносу из Студија 6, посредством сателитског музичког канала „Хајдн” за Европу и поједине делове света.

Композитор Јосип Славенски (1896-1955) је провео у Београду тридесет својих најплоднијих година. Рођен је у Чаковцу (Хрватска) као Јосип Штолцер, променио је презиме у складу са пансловенским идејама оног времена, да би у главном граду Југославије, најпре Краљевине а затим Социјалистичке Федеративне Републике Југославије, компоновао своја најзначајнија дела и уградио своју креативност, харизму и енергију у овдашњи музички живот.

Зенитизам је авангардни левичарски покрет настао у Загребу 1921. који је своје акције и провокације пре свега исказивао кроз часопис Зенит, угашен 1926. године. У центру његових преокупација јесте препород уметности под утицајме „барбарогенијалног ствараоца" са Балкана као виталног елемента насупрот уморном Западу. Његови покретачи Љубомир Мицић и Бранко Ве Пољански су, напустивши Загреб као и Славенски, деловали у Паризу и Београду где су оставили подстицајне трагове и покојег наследника.

Иако је остало релативно мало података о часопису Зенит, неоспорно је да су Славенски и зенитисти у преиоду између два светска рата делили сличне идеолошке и уметничке идеје. Посебно су забележене њихове зајдничке акције 1924–1925. против футуриста, односно Маринетија који је клицао наступајућем фашизму на предавањима у Паризу где је и Славенски у то време боравио као стипендиста. У нашем прилогу ће, кроз колаж сачињен од музике Славенског и звучних интервенција карактеристичних за то време, пролетати делови манифеста, крилатица, докумената из времена Прве авангарде... Речи попут БАЛКАН, ЧОВЕК, КОСМОС, ЗЕНИТ, ХЕЛИОС, ХЕЛИФОНИЈА, ХАОС... и поново – ЧОВЕК.

Остају питања без целовитих одговора.

Заштo је Јосип Славенски данас тако скрајнут, маргинализован? Где данас пребива његово звучно наслеђе, где су оригиналност и енергетски набој његовог стваралаштва, у којој је димензији сачувана његова јединствена појава? Где се изгубио његов некадашњи интернационални реноме заштићеног аутора чувене немачке издавачке куће Schott, нагло прекинут успоном фашизма у Немачкој? Сјаји ли негде аура југословенског композитора, ишчезла током 'наших' ратова деведесетих када је још једном у први план искрсло питање: Чији је славенски?

У реализацији учествовали:
Миленија Стаменковић и Дубравко Јовановић - глумци;
Михајло Саморан - кларинет и Миладин Стојковић - контрабас;
Вокални ансамбл Ноктурно под управом Ђорђа Станковића
У емисији су коришћени и документарни архивски материјали - глас Маринетија и Јосипа Славенског
Лектор: Наташа Шуљагић
Сртручни сарадник: Ивана Стефановић
Музички сарадник и режија: Аана Котевска
Тон мајстор звучно-музичке матрице: Зоран Узелац
Тон мајстор финалног микса и преноса: Зоран Марић
Техничар преноса: Драган Шћепановић
Диригент и уредник пројекта: мр Предраг Д. Стаменковић
Продуцент: Александра Рајић Жикић
Продукција: Студио аутора и Драмски програм Радио Београда, 17. јануар 2018.



Коментари

Bravo
Шта је све (не)дозвољено да се једе када имате повишен холестерол
Krusevac
Преминуо новинар Драган Бабић
Omiljeni režiser
Луис Буњуел – редитељ који нам је показао да ово није најбољи од свих могућих светова
Posle toliko vremena..
Репер Диди најбогатији међу славнима, Ђоковић на 68. месту
Zdravlje
Редовно коришћење аспирина узрокује хиљаде смрти годишње