Фредерик Џејмсон: Предговор за књигу „Постмодерно стање”

Одређујући као званични предмет Лиотарових истраживања статус науке и технологије, технократију и контролу знања, те значај информација данас, Фредерик Џејмсон пише: „наслов књиге, кроз популарну и очигледно провокативну тему постмодернизма, отвара ову проблематику, макар имплицитно, у правцу естетике и економије, будући да постмодернизам, како се генерално схвата, подразумева радикалан прекид како са доминантном културом и естетиком, тако и са једним прилично другачијим типом друштвено-економског уређења у односу на које се његове структурне новине и иновације мере. Тај нови друштвени и економски тренутак (или пак систем), различито се називао - медијским друштвом, „друштвом спектакла" (Ги Дебор), конзумеристичким друштвом, „бирократским друштвом контролисане потрошње" (Анри Лефевр), или „постиндустријским друштвом" (Данијел Бел). Може се такође претпоставити да овај наизглед формалан и неутралан приручник представља значајан помак у развоју Лиотарових филозофских ставова, чији ће нас ратоборан и пророчки глас, познат читаоцима његових других дела, сада изненадити својом релативном утишаношћу. Напослетку, а директно у вези с тим, Постмодерно стање нам представља важне методолошке операције, које, премда се заснивају на веома богатој савременој традицији наративне анализе, ипак имају релативно изолован и необичан тон у односу на низ савремених филозофских истраживања... У том погледу, тренутак истине долази, када се питање власништва и контроле нових информационих банака - односно профитабилности нове технолошке и информационе револуције - осветнички врати на последњих неколико страница. Тада дистопијска прогноза глобалног приватног монопола над информацијама увелико односи превагу над задовољствима због паралогизама и „анархистичне науке" (о којој је говорио Пол Фајерабенд)".

Превела с енглеског Ивана Максић.
Уредница емисија Тања Мијовић.