Тодор Куљић: Опроштај од социјалне правде

Ако према подацима с краја 2016. сваком четвртом становнику ЕУ прети сиромаштво, да ли је на делу опроштај од социјалне правде у центру капитализма, пита се на почетку свог текста Тодор Куљић. Раст неједнакости је, дакле, глобални тренд с једне стране, али социјалне разлике, појачана несигурност и појачано незадовољство, по Куљићевом мишљењу, не јачају социјалне протесте нити унапређују расправу о социјалној правди.

Куљић даље указује да је вероватно најкласичнији либерални одговор на поменуте алармантне податке о сиромаштву у свету да ово стање није ненормално зато што треба да издржавамо социјалну неједнакост ако желимо слободу. Динамика акумулације капитала је машинерија социјалне неправде. Да ли је масовна незапосленост скандал или цена транзиције? Биће да је ово прво, ако следимо Маркса, пише Куљић, а друго ако следимо утицајног аустријског економисту и нобеловца Фридриха Хајека који је у једном интервјуу из марта 1981. изричито тврдио да је неједнакост потребна. Хајек је недостатак неједнакости и способности прилагођавања видео као последицу државног разарања механизма цена. Изричит је био у оцени да је појам социјалне правде у тржишном поретку потпуно бесмислен. Социјалне правде има само у командној економији где држава одређује релативне дохотке појединих грађана. Постоји наиме само једна правда, а то је једнакост пред законом. Свако одступање од тога, чак и уз најбоље намере, отвара пут самовољи и укида слободу као највишу вредност, претпоставку свих других вредности.

Чита Марица Милчановић.
Уредница Оливера Нушић.